Француска је у страху: Јевреји имају добар разлог да буду на ивици

Као дом највеће јеврејске и муслиманске заједнице у Европи, Француска осећа напетост рата између Израела и Хамаса као ниједна друга земља на континенту. Тензије заокупљају све у земљи са компликованом колонијалном историјом на Блиском истоку и северној Африци, која трпи непогрешиве одјеке сукоба који супротставља Јевреје њиховим муслиманским суседима.

У суботу су евакуисани и затворени Музеј Лувр и Версајска палата, две од највећих туристичких дестинација у престоници. Пропалестински протести су забрањени. Земља је на највишем нивоу узбуне од тероризма, са 7.000 војника распоређених да допуне врло видљиво присуство полиције на улицама.

У северном граду Арасу, муслимански нападач убио је наставницу. Чини се да је напад мотивисан догађајима у Израелу, а његова сличност са бруталним убиством наставника 2020. поново је отворила старе ране у земљи у којој Јевреји и муслимани деле болну прошлост, пише "Блумберг".

Конфликт који се одиграва хиљадама километара далеко одјекнуо је у Француској, упркос - или можда због - дугогодишњег секуларизма земље, који верска уверења грађана потискује у приватну сферу.

Министар унутрашњих послова Жералд Дарманен рекао је да влада "изузетно негативна атмосфера", усред страха да ће овај нови, узнемирујући талас насиља на Блиском истоку погоршати већ постојеће непријатељство.

Француска је европска земља која је изгубила највише грађана у нападима Хамаса на Израел, према подацима Министарства спољних послова. Председник Емануел Макрон увидео је озбиљност и осврнуо се на трагедију у обраћању нацији на телевизији у ударном термину. Неколико сати пре говора, позвао је лидере странака из целог политичког спектра.

"Видим страх наших сународника Јевреја да ће пораст насиља тамо бити искоришћен као изговор да се оправдају речи, клевете или дела против њих", рекао је он.

Француски Јевреји имају добар разлог да буду на ивици, наводи "Блумберг".

У Француској је било 189 антисемитских аката откако је Хамас напао Израел 7. октобра, каже Дарманен. Међу њима су били људи ухапшени са ножевима у близини школа или синагога, и поруке мржње исписане на јавним местима.

"Наравно да се бојим", рекао је Едвард, власник локалне деликатесне радње у јеврејској четврти, одбивши да каже своје презиме због безбедносних разлога, и подсећајући да је 1982. у антисемитском бомбашком нападу убијено шест људи само неколико метара од његове радње. "Када се Израел прехлади, Француска кија", додао је.

Једна је од иронија тренутног сукоба то што је неке Јевреје натерао да нађу заједнички циљ са крајњом десницом, након што је трострука председничка кандидаткиња Марин Ле Пен изразила јавну подршку Израелу и годинама се активно удварала француским Јеврејима који кажу да су узастопне владе учиниле премало да зауставе пораст антисемитизма.

Рат је сигурно уздрмао политичка опредељења. На једној страни је ублажавање става јеврејске заједнице према Ле Пен, док је одбијање крајње левичарског Жан-Лика Меланшона да Хамас назове терористичком организацијом подстакло перцепцију његове странке као анти-израелске.

Његово неспремност да подржи ознаку коју фаворизују и САД и ЕУ продубило је поделе са левичарским савезом НУПЕС, искованим непосредно пре парламентарних избора 2022. године. У том гласању коалиција је помогла да се Макрону отме потпуна већина, али може одржати значајну моћ коју има у Народној скупштини само ако остане јединствена.

Француских Јевреја укупно има око 600.000. Муслиманска мањина, која углавном потиче из бивших колонијалних поседа Француске у северној Африци, много је већа и броји око пет милиона.

Жан Гариже, политички историчар, види комбинацију фактора који помажу да се објасни зашто је Француска подложна већој осетљивости на блискоисточне тензије од њених европских колега.

Пре света ту је огорченост према колонијалној прошлости Француске; борба многих муслимана да се изборе са секуларизмом који виде као изговор за стигматизацију својих верских и културних пракси; и утицајна јеврејска заједница која се осећа снажно повезаном са Израелом.

"Француска би требало да буде земља слободе, једнакости и братства, али ми муслимани немамо слободу нити смо третирани једнако јер не можемо чак ни да подржимо Палестину", рекао је бармен из муслиманског кварта Париза. "Ствари су постале толико компликоване за све да мото који је био понос Француске нестаје".