Од слободе кретања људи и робе загарантованих Шенгенским споразумом, полако али сигурно, остаје само лепа успомена, будући да је последња у низу земаља које су најавиле увођење граничних контрола, управо Словенија која је раније најгласније критиковала постављање полицијских провера на унутрашњим границама између држава.
Министар унутарашњих послова Словеније Боштјан Поклукар потврдио је да ће Словенија суспендовати Шенгенски споразум и да ће увести контроле на граници са Хрватском и Мађарском.
Мере контроле почињу од суботе и трајаће 10 дана, са могућношћу да тај рок буде продужен.
"Ради се о томе да ће и Италија према Словенији увести привремену граничну контролу на унутрашњим границама, а исто ће Словенија применити према Хрватској. О томе сам јуче разговарао са словеначким премијером Голобом, јутрос је министар унутрашњих послова Давор Божиновић разговарао са словеначким колегом. Повод за разговоре била је најава Италије према Словенији, и то због повећаних мера због терористичких претњи у Европи. Одлука Италије ступа на снагу 21. октобра на рок од 10 дана”, рекао је хрватски премијер Андреј Пленковић.
Шенгенски простор чини 26 држава, уз 22 чланице ЕУ, ту су још Исланд, Норвешка, Швајцарска и Лихтенштајн, али и Хрватска која се овој зони крајем прошле године.
Од свих ових земаља чак њих девет тренутно примењује надзор над унутрашњим границама, уз Словенију која ће бити десета.
Државе код којих у овом тренутку слобода кретања није толико "шенгенски" слободна јесу Италија, Аустрија, Немачка, Норвешка, Чешка, Словачка, Шведска, Француска и Данска.
"Овај терористички напад Хамаса на Израел показује последице у Европи. То се видело у наступима европских челника. Подсећам да смо и ми, наше сигурносне службе, у ситуацији да с пажњом пратимо стање. Хрватска и Словенија имају заједнички циљ спречавања незаконитих миграција", тврди Пленковић.
Он ову меру сматра привременом, и назива је "последњом мером".
"Треба узети у обзир учинак на слободно кретање особа и роба. Пре одлуке увођења надзора граница држава се мора консултовати са суседним државама", рекао је Пленковић.
Ових дана је, домино ефекат, чини се, покренула Пољска, уводећи контролу границе са Словачком. Онда је, да се мигранти не би прелили на њен праг, исто урадила Чешка, а затим, брже боље и Аустрија.
Пре Словеније и Италије граничне контроле увела је прошле седмице и Немачка. Она ће надзор спроводити на границама са Пољском, Чешком и Швајцарском, што је корак даље од њеног прошломесечног потеза када је ојачала контролу на источној граници.
Упркос томе што је овај поступак заправо кршење основних постулата Шенгенског споразума, који подразумева слободу кретања људи и робе преко граница, Берлин такве систематске провере још од 2015. године спроводи на граници са Аустријом.
Позивајући се на забринутост око миграција и тероризма, и Аустрија, Норвешка, Шведска, Данска и Француска су континуирано одржавале граничне контроле откако су расељена лица почела да пристижу у Европу у већем броју.
На интернет страници Европске комисије, занимљиво је погледати оправдања под којима државе ових дана суспендују Шенген. За то што њихова слободна зона пуца, криви су (опет) и Руси.
Од Немаца који то правдају (између осталог) "агресивним ратом Русије против Украјине", преко држава које као главни разлог наводе мигранте и терористичке претње, па све до Норвежана који граничне контроле уводе и због "претње руске обавештајне службе" - види се како државе знају да буду креативне кад им затреба разлог да контролишу путнике.
Чини се да су државе чланице Шенгена принуђене да бирају између слободе кретања, или унутрашње безбедности. Упркос тврдњама о јединству блока, јасно је која опција преовлађује.
Шведски премијер Улф Кристерсон рекао је да европска отворена Шенгенска зона неће опстати ако спољне границе ЕУ не буду боље заштићене од нежељене имиграције.
Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен рекла је да ће нови миграциони пакт блока помоћи у спречавању таквих ситуација у будућности.
Око новог пакта провизорно се усагласила већина земаља ЕУ и сада се даље преговара са Европским парламентом, а званичници се надају коначном договору ове године.
Према нацрту предлога, уколико постоје оправдани разлози контроле у случају "утврђене и непосредне" претње од тероризма и максимално време за пооштравање надзора је осам месеци. Ако претња и даље постоји, министри владе ЕУ могу одобрити продужење.
Друга предложена мера је да се пооштре контроле у неким земљама ЕУ "када Комисија добије обавештења о посебно озбиљној претњи која истовремено погађа већину земаља, у периоду до две године".
"Заштита шенгенске зоне слободног кретања и онога што она представља за 450 милиона Европљана је у срцу овог извештаја. Преговори су били тешки, али ја сам одушевљена што смо успели да сачувамо суштину једног од највећих достигнућа Европске уније", рекла је француска посланица Европарламента Силви Гијом.
У међувремену, у Француској која муку мучи са нередима широм земље, све су гласнији поборници идеје да ова држава потпуно изађе из Шенгена.
Словаци траже да влада поступи на исти начин и скроз затвори границу са јужним суседом Мађарском, која је такође чланица Шенгена.
Суштину данашњег Шенгенског споразума можда је најбоље дефинисао хрватски председник Зоран Милановић, поручујући да Европе без граница нема.
"А сада видимо да нема Европе без граница. Постоји Европа без граничних контрола па се онда опет уведу. Граница није шала...", упозорио је Милановић.