Свет
Пентагон: Кина има више од 500 нуклеарних бојевих глава, 100 више него прошле године
Извештај о војној моћи Кине показао је да ова држава развија војску много брже него што је то предвиђено и да ће до 2030. године имати више од 1.000 нуклеарних бојевих глава
Пекинг је премашио све претходне пројекције о томе колико брзо ће да гради свој арсенал нуклеарног оружја и "готово сигурно" учи лекције из руско-украјинског рата о томе како би могао да изгледа сукоб око Тајвана, тврди се у Пентагоновом извештају о војној моћи Кине.
Извештај објављен јуче, према писању "Гардијана", такође упозорава да Кина можда тежи новом интерконтиненталном ракетном систему користећи конвенционално оружје које би, ако буде постављено, омогућило Пекингу "да запрети конвенционалним ударима против циљева у континенталним Сједињеним Државама, на Хавајима и на Аљасци".
Открива се и да је Пекинг у могућности да постави више од 1.000 нуклеарних бојевих глава до 2030. године, настављајући брзу модернизацију која има за циљ да испуни Сијев захтев да има војску "светске класе" до 2049. године. Министарство одбране верује да је Кина од маја имала више од 500 нуклеарних бојевих глава у свом арсеналу, што је отприлике 100 више него прошле године.
У извештају се наводи да Кина појачава војни, дипломатски и економски притисак не само на Тајван већ и на све своје регионалне суседе, како би се супротставила ономе што сматра америчким напорима да обузда свој успон. Притисак на Тајпеј укључује прелет балистичких пројектила, повећан упад ратних авиона у његову међународну одбрамбену зону и велику војну вежбу прошлог августа која је опколила Тајван.
Годишњи извештај, који захтева конгрес, један је од начина на који Пентагон мери растуће војне капацитете Кине, коју америчка влада види као своју кључну претњу у региону и примарни дугорочни безбедносни изазов Америке.
Извештај се заснива на упозорењу војске из 2022. да Кина шири своје нуклеарне снаге много брже него што су амерички званичници предвиђали, наглашавајући широко и војне снаге осмишљене да омогуће Пекингу да парира или да надмаши америчку глобалну моћ до средине века.
Прошлогодишњи извештај упозорава да Пекинг убрзано модернизује своје нуклеарне снаге и да је на путу да скоро учетворостручи број бојевих глава које има на 1.500 до 2035. године. САД имају 3.750 активних нуклеарних бојевих глава.
Након претходног извештаја, Кина је оптужила САД да повећавају тензије, а Пекинг је рекао да је и даље посвећен политици "без прве употребе" нуклеарног оружја.
Пентагон није видео никакве назнаке да се Кина удаљава од те политике, али процењује да можда постоје неке околности у којима би Кина могла проценити да се таква политика ипак не примењује, рекао је високи званичник америчке одбране не износећи детаље.
Пекинг је обећао да ће ставити Тајван под своју контролу, силом ако буде потребно. Си је дао својој војсци рок до 2027. године да развије војне способности да поново има контролу над острвом.
САД су Тајвану дале милијарде долара вредно војно оружје како би изградиле своју одбрану и помогле му да одбије сваки потенцијални напад.
Али Кина је такође одобрила милијарде за своју војску. Према подацима из јавног буџета, кинеска војна потрошња за 2023. порасла је за 7,2 посто - на 1,58 билиона јуана што је 216 милијарди америчких долара, надмашивши њен економски раст. Амерички званичници кажу да би стварна цифра могла бити много већа. Пекинг саопштава да спроводи одбрамбену војну политику да би заштитио интересе земље.
У извештају се такође наводи да је Кина појачала "узнемиравање" америчких ратних авиона који лете у међународном ваздушном простору у региону и забележила више од 180 случајева у којима су кинески авиони агресивно пресретали летове америчке војске.
