Стратегија отимања земље од 1967: Јеврејски досељеници потискују бедуине са територије Западне обале

Мало насеље које гледа на бедуинско село Еин Рашаш названо је "Анђели мира", али, каже Слиман ал-Завахри, његови становници само имају насиље, страх и очај, пише "Гардијан" у репортажи са Западне обале.

Ове недеље бедуинска заједница је спаковала већину својих ствари и одвела све жене, децу и старце са гребена Западне обале који им је био дом скоро четири деценије.

"Нису нам дали да дишемо", описао је Завахри за "Гардијан" вишемесечну кампању насиља и застрашивања која се интензивирала у последње две недеље. "Ушли су у село и уништили куће и торове за овце, претукли 85-годишњака, уплашили нашу децу. Полако је живот овде постао неиздржив".

Неколико мушкараца покушаће да остане у селу у покушају да га сачувају. Ово, пише британски лист, није појединачна трагедија.

Људи из Еин Рашаша део су широког, насилног и веома успешног политичког пројекта за проширење израелске контроле над Западном обалом који се убрзао, кажу активисти, откако су напади Хамаса 7. октобра покренули рат са Израелом.

Мало вероватни актери овог отимања су овце и козе, које су радикални досељеници гонили на малим испоставама. Узимање земље изградњом домова и заједница на њој је споро и скупо. Много је ефикасније преузимање контроле над великим областима сувих брда потребних за испашу животиња, застрашивањем и изолацијом палестинских пастира и довођењем другог стада.

"Ово је била најуспешнија стратегија отимања земље од 1967. године", каже Јехуда Шаул, истакнути активиста који је директор истраживачког Израелског центра за јавне послове и оснивач невладине организације која разоткрива војне злоупотребе у окупираним областима.

Само током прошле године, 110 квадратних километара земље је ефективно анектирано од стране досељеника на сточним испоставама, рекао је он. Сва изграђена насеља изграђена од 1967. године заузимају само 80 километара квадратних.

То је такође било највеће расељавање палестинских бедуина од 1972. године, када је најмање 5.000 – а можда чак 20.000 – људи пресељено са северног Синаја како би се направило место за насеља, додао је Шаул.

Насељеници и њихови политички савезници прославили су овај релативно нови приступ.

"Једна акција коју смо проширили током година су пастирске фарме", рекао је Зев "Замбиш" Хевер, генерални секретар организације насељеника Амана, на конференцији 2021. "Данас покривају скоро дупло више земље него што покривају изграђене заједнице".

Око 450.000 Израелаца се населило у данашњем подручју Ц Западне обале – области под пуном израелском војном и политичком контролом – откако је окупација палестинских територија почела 1967. године, неки мотивисани верским или националистичким разлозима, а други јефтинијим трошковима живота, пише британски "Гардијан".

Већина међународне заједнице сматра њихово присуство главном препреком трајном миру, али донедавно је највећи фокус био на стамбеним заједницама, а не на испоставама сточара.

У септембру су УН упозориле на растуће насиље међу насељеницима које циља палестинске сточаре и протерује их из њихових домова и земље.

"Укупно 1.105 људи из 28 заједница – око 12 одсто њихове популације – расељено је од 2022. године, наводећи насиље насељеника и спречавање приступа пашњацима од стране досељеника као примарни разлог", наводе Уједињене нације.

Сада са израелском војском која се припрема за копнену инвазију на Појас Газе, нема много фокуса на Западну обалу. Активисти кажу да се расељавање убрзало, а да страх влада међу палестинским сточарима. С разлогом будући да су војници и досељеници убили 62 Палестинца у протеклих 10 дана.

"Од почетка рата нико нигде не може да иде", каже Алија Млехат. "То је спор процес продубљивања страха... нема излаза, јер нам је рат ограничио животе".

Израелски досељеници и војска сада су блокирали преостала насељена села, легитимишу Палестинце, прете и протерују.

Израелски досељеници преузели су контролу над 10 одсто подручја Ц и шест процената целе Западне обале за око пет година, рекао је Шаул, позивајући се на бројке које је саставио Керем Навот, невладина организација која прати активности досељеника.

Ускраћивање приступа испаши додаје економски рат физичком насиљу. Одсецање приступа земљишту и води приморава сточаре да продају неке животиње, а са мањим стадима зарађују мање новца и подложнији су болестима, повредама или другим губицима.

"Палестински сточари треба да буду самодовољни на основу својих утврђених средстава за живот. Уместо тога, потребна им је хуманитарна помоћ због насиља међу насељеницима и неуспеха израелских власти да починиоце позову на одговорност", наводи се у извештају УН.

То је толико озбиљно да може представљати ратни злочин, додаје се у саопштењу. Заједно са рушењима, деложацијама и ограничењима кретања и изградње, напади на сточаре створили су "насилно окружење које доприноси расељавању које може довести до присилног премештања, што је тешко кршење Четврте женевске конвенције".

За многе заједнице расељавање је друга сеоба који су изазвали израелска држава и њени грађани. Ал-Завахријева породица је протерана из области Негева 1948. године и лутала је неколико година пре него што се настанила у својим садашњим домовима.

Они се надају да ће, када се рат заврши, израелска држава – или међународни притисак – осигурати да ово ново изгнанство не буде трајно.

"Жељни смо да се рат заврши, да покушамо да се вратимо кући", рекао је Ајуб ал-Завахри. "Живимо на местима која нам не припадају".