Свет
Шенгенске жилет жице: Слобода кретања у ЕУ стилу
Кретање у Шенгену је слободно само ако прескочите ограде или бар прођете граничне контроле
Уз пет хармоникаша, вино и колаче, славио се зимус у једном пограничном хрватском селу пад граничних контрола према Словенији и увођење безвизног режима, али славље није дуго потрајало – граничне контроле су прошлог викенда враћене, а жилет-жица која је Хрвате од остатка Европе и даље стоји. Као да је, не дај Боже, пао сам Шенген или, као да Хрватска никад није ни била у њему. И као да су, уместо у ЕУ - у Гвантанаму.
Становници пограничних насеља у Хрватској, као и начелник Општине Кумровац Роберт Шплајт незадовољни су начином на који су појачане граничне контроле у Словенији и сматрају да се могло наћи боље решење. С обзиром на то да је основни принцип Шенгена слобода кретања људи и робе – горе могло није.
Нада се, Шплајт, каже, да се на контролним тачкама неће превише проверавати локални становници, будући да уз северну границу са Словенијом живи неколико десетина хиљада људи који раде у суседној држави и свакодневно су у дневним миграцијама.
Проблем је и то што је Хрватима речено да су ушли у Шенген, а што су се њихови суседи и даље ограђивали жилет-жицом. Обећања да ће жица бити скинута, и даље нису испуњена, па је народ морао километрима да обилази како би прелазио с једне на другу страну границе.
"Почели су је склањати у неком мањем делу, али не на нашем подручју и онда се с тиме, нажалост, стало. Штета је што је то уз државну границу јер мислим да не представља неку препреку човеку који жели на силу прећи државну границу, а та жилет-жица само нагрђује границу уз реку Сутлу", навео је Шплајт, а пренео Танјуг.
Због жилет-жице Словенци, како каже, нису у могућности да чисте обалу са своје стране реке, па због запуштености обале долази до проблема приликом већих падавина.
Словеначка војска је, иначе, жилет-жицу дугу 200 километара поставила уз границу са Хрватском пре седам година, у јеку мигрантске кризе.
Иако су постављене жице на граници словеначке власти оправдавале страх од избеглица, касније је тадашњи премијер Миро Церар потврдио да је жица постављена због словеначког неповерења у власти у Загребу и, како је говорио, "некооперативности" тадашње владе Зорана Милановића.
"Жица убица", "Против живота у жици", "Европа почива у жици", само су неки од транспарената са којима су становници у то време протестовали.
Овим проблемом бавио се својевремено и документарни филм "Жица" хрватске редитељке Тихе К. Гудац, која је закључила да "жица не зауставља и не решава проблем емиграције, осим на папиру".
"Гвоздена завеса је нестала, али завеса од бодљикаве жице сада, нажалост, постаје реалност за већи део Европе“, рекао је недавно за АП професор геополитике на колеџу Ројал Холовеј и Бедфорд, Клаус Додс коментаришући овај начин заштите граница који је посебно добио на пажњи када је Европа пожелела да своје спољне границе "заштити" од Русије.
Словенци се, за разлику од балтичких земаља, ограђују не од "непријатељских" држава, већ од својих комшија које би у оквиру ЕУ требало да им буду савезници. Аустрија је 2015. године изградила граничну баријеру дугу 3,7 км у близини Шпилфелда, једног од најпрометнијих прелаза на граници са Словенијом. Ово је био први пут да је подигнута гранична ограда између две земље шенгенског простора. Исто тако, Аустрија се следеће године оградила и од Италије. Ограду са Хрватима, осим Словенаца, поставили су и Мађари.
"Број граничних зидова и ограда широм света драматично се повећао последњих деценија. Ово важи и за шенгенски простор, који је тренутно окружен или испресецан са 19 граничних или сепарационих ограда које се протежу на више од 2.000 километара. Између 2014. и 2022. укупна дужина граничних ограда на спољним границама ЕУ и унутар шенгенске зоне је порасла са 315 километара на 2.048 километара", пише на сајту Европског парламента.
Шенгенски простор иначе чини 26 држава, уз 22 чланице ЕУ, ту су још Исланд, Норвешка, Швајцарска и Лихтенштајн, али и Хрватска која се овој зони крајем прошле године.
Од свих ових земаља чак њих девет тренутно примењује надзор над унутрашњим границама, уз Словенију која ће бити десета.
