"Блумберг": Америка посустала, више неће моћи да помаже свим савезницима

Када је преузео функцију председника Америке Џозеф Бајден је изјавио да се "Америка вратила", али да сада када се суочавају са ратовима на Блиском истоку, у Украјини и са растућим напетостима са Кином, постају превише оптерећене, пише "Блумберг".

Америчка војна индустрија, такозвани Бајденов арсенал демократије, покушава да произведе довољно артиљеријских граната за Украјину. Пентагон се војно ангажује и у Сирији и јача противваздушну одбрану Израела. Тајван, још један амерички "савезник", тражи све више америчког оружја, јер се суочава са оснаженом Кином.

Западни званичници су све више забринути да ће САД ускратити војну помоћ некој од "савезничких земаља". Америчка војна индустрија се бори да произведе довољно оружја, али њени капацитети нису неограничени. Постоји и страх да би амерички ривали у Пекингу, Москви или Техерану могли да искористе ову ситуацију.

Још један знак за узбуну су председнички избори, који би могли да врате Доналда Трампа у Белу кућу, који већ отворено говори о својим плановима, тачније повлачење САД из НАТО-а и постизање договора са Русијом. Трамп жели  конфронтацију са Ираном и Кином, наводи "Блумберг", а Бајденов захтев Конгресу, да одобри још 106 милијарди долара за помоћ Украјини, Израелу и Тајвану, суочио се са отпором републиканаца.

Ове недеље саветник за националну безбедност Џејк Саливен морао је да преради свој есеј, који је раније објавен у часопису "Форин аферс", како би избацио реченицу у којој тврди да је "Блиски исток сада мирнији него деценијама пре."

Крхкост америчких ланаца војног снабдевања

Како наводи неименован извор из врха администрације, САД су годинама повлачиле ресурсе са Блиског истока, уверене да ће Израел постићи историјско зближавање са кључним арапским земљама. И то је сада под знаком питања: из тог разлога, САД су, додаје анонимни званичник, приморале Израел да одложи планирану копнену операцију против Хамаса.

Бајден је послао две групе носача авиона на Блиски исток, испоручио Израелу системе за противваздушну одбрану и ставио на хиљаде својих војника у стање појачане борбене приправности, што је требало да представља поруку Ирану. Изгледа да ову поруку пречули у Техерану. Ове недеље, САД су почеле да гађају циљеве у Сирији, након што је повређено десетак војника у америчким базама у нападима проиранских милиција.

Неименовани званичници тврде да САД не планирају ангажовање америчких трупа у борбама на Блиском истоку. Бајден је и раније био познат по речима да "суперсиле не блефирају". Али, шта ће САД учинити ако покушаји да се сукоб примире пропадну?

Сукоб у Украјини је разоткрио крхкост америчких ланаца војног снабдевања, упозорио је прошлог месеца Војно-научни одбор. Како се наводи у овом извештају, у случају "кинеске инвазије на Тајван, америчке залихе прецизног оружја могле би да буду исцрпљене за свега неколико дана".

Изгледа да Москва побеђује у утрци у артиљеријским гранатама, које су постале кључно оружје у сукобу. Украјина је исцрпла ограничене залихе САД, а напори да се производња повећа показали су се као још један неуспех.

Америчка војна индустрија није спремна за нагли раст производње. У САД данас постоји само пет великих произвођача наоружања, док их је 1993. године, након завршетка Хладног рата, било 51.

Како закључује "Блумерг", финансије владе САД су већ оптерећене нагло растућим трошковима задуживања.

"САД ризикују да преко мере повећају своје војне трошкове. Ми живимо у веома компликованом и неизвесном времену, а сада се суочавамо и са нашом неспособношћу да владамо", изјавио је недавно бивши амерички министар одбране Чак Хејгел.