Свет
Сто година Турске: Ердоган, наследник или противник Ататурка
Осим што обликује турско друштво, председник Турске је веома свестан геополитичког утицаја државе на чијем је челу
Сто година након што је Кемал Ататурк прогласио Републику Турску, земља покушава да балансира између истока и запада. Реџеп Тајип Ердоган жели да остави свој траг у судбини земље на штету њеног славног оснивача намећући о "веку Турске", пише Танјуг у тексту посвећеном турском председнику.
Реџеп Тајип Ердоган жели да остави свој траг у судбини своје земље, која 29. октобра обележава стоту годишњицу стварања модерне републике.
Противници оптужују турског председника да гради "нову Турску", која је конзервативнија и религиознија.
"Турски председник припрема нови устав који ће женама гарантовати право да носе вео, према којем ће породица постати темељ друштва, а брак заједница између мушкарца и жене", изјавила Серен Селвин Коркмаз, директор Истанбулског института за политичка истраживања.
"Поларизација Турске се проширила и на прославе стогодишњице: АКП говори о 'веку Турске', други о другом веку Републике", тврди Коркмазова. Осим што обликује турско друштво, Ердоган је веома свестан геополитичког утицаја Турске.
Након 17-месечног дипломатског застоја, Ердоган је у понедељак потписао протоколе о приступању Шведске НАТО-у Алијанси, наглашавајући да ће коначна одлука бити донета у парламенту.
Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг и шведски премијер Улф Кристерсон били су уверени да ће Шведска брзо ући у Алијансу. Турски председник је раније условио улазак Шведске у Алијансу куповином борбених авиона Ф-16 Турској, коју је блокирао амерички Конгрес.
У односима Анкаре са ЕУ не назире се напредак. Турски председник је 1. октобра рекао да његова земља "више ништа не очекује од Европске уније", подсећајући да Турска "чека пред вратима већ 40 година".
"Одржали смо сва обећања која смо дали ЕУ, али они нису испунили скоро ништа од својих", рекао је Ердоган, додајући да неће "толерисати никакве нове захтеве или услове у процесу придруживања Турске ЕУ".
Турска се прошле године понудила као посредник између Украјине и Русије, помажући у склапању споразума о житу.
У Ердогановом одговору на смртоносне нападе Хамаса 7. октобра, турски председник је заузео одмерен тон, осуђујући све нападе на цивиле.
Ердоган је постао много гласнији после напада на болницу Али Араб у Гази, за који је Хамас оптужио Израел.
У среду је Ердоган изјавио да отказује посету Израел због његовог "нехуманог рата" против Хамаса у Гази. Турски лидер је додао да Хамас не гледа као на терористичку организацију, него као на "ослободиоце", који се боре за своју земљу, што је изазвало жестоку осуду израелске владе.
Према турским изворима, Ердоган је рекао да је трајно мировно решење на Блиском истоку могуће само успостављањем Палестинске државе у границама из 1967, са Источним Јерусалимом као престоницом.
Турска је последњих година проширила свој утицај на Западном Балкану. Турска је у инфраструктуру БиХ уложила више од 284 милиона евра, а најављен је и велики пројекат аутопута Београд-Сарајево вредан четири милијарде евра, који финансира Анкара.
Начелник Оружаних снага Турске Јашар Гулер састао се 25. октобра у Београду са потпредседником Владе Србије и министром одбране Милошем Вучевићем. "Турска има велики и значајан политички, економски, безбедносни и културни утицај и значај за простор Западног Балкана", рекао је Вучевић.
Остаје питање у ком правцу Ердоган покушава да усмери Турску и да ли ће на крају бити успешан.
За Берка Есена, професора на Универзитету у Истанбулу, "Ердоган се залаже за `Другу републику`, конзервативнију, више исламску, која се дистанцира од Запада".
"Ердоган се труди се да остави траг на свим важним политичким пољима. Али, било да се ради о прослављању независности земље или одавању почасти војсци, Мустафа Кемал Ататурк је свуда", напоменуо је академик.
"Није у потпуности успео да то избрише Ататурково наслеђе, али ће то вероватно покушати да уради после 2023. године", оценио је Есен.
