Убиства новинара у ЕУ: Нерешени случајеви у Холандији, Словачкој, Грчкој и на Малти

Потпуна правда достигнута је у мање од пет одсто убистава новинара почињених од 1992. године, а да и у ЕУ један од најтежих злочина може проћи некажњено показује податак да су и у том блоку четири случаја остала нерешена. Убице пред суд, према писању "Еурактива", нису привеле Малта, Словачка, Грчка и Холандија.

Комитет за заштиту новинара (ЦПЈ) у свом Глобалном индексу некажњивости за 2023, наиме, наводи да је, иако су 12 највећих земаља у којима ће убице новинара вероватно остати на слободи - неевропске, и слобода штампе у ЕУ, која се сматра једним од најбезбеднијих места за рад новинара, под све већим притиском.

Пуна правда тек треба да буде постигнута за малтешку истраживачку новинарку Дафне Каруану Галицију која је погинула у експлозији аутомобила бомбе још 2017. године, али, и словачког новинара Јана Куцијака, који је са вереницом убијен у кући 2018.

Исто тако, Грчка тек треба да расветли убиство Сократа Ђолиаса, који је страдао још 2010. године.

Пре две године, док је излазио из телевизијског студија, убијен је и холандски репортер Петер Р. де Врис.

Нејасно је и да ли је де Врис био на мети због свог рада, холандски криминалистички репортер Паул Вагтс – први новинар у земљи, који је добио пуну полицијску заштиту због претњи смрћу због свог посла– рекао је ЦПЈ-у да је де Врисово убиство имало "застрашујући ефекат" на новинаре.

Убиства новинара и даље остају некажњена у скоро 80 ​​одсто случајева широм света, па тако власти, готово да шаљу поруку да је законито убијати новинаре.

"Убиство је крајњи облик цензуре. Брзе, транспарентне, независне локалне истраге су критичне, а политичка воља може да промени ток правде, како би се зауставила свеприсутна некажњивост у случајевима када су новинари убијени због свог рада", каже председница ЦПЈ Џоди Гинсберг.

Извештај ЦПЈ о слободи штампе истиче да је за борбу против притиска и претњи новинарима у Европи, потребна оштрија и одржива акција Брисела.

Европска комисија је 2022. године предложила Европски закон о слободи медија (ЕМФА), који настоји да заштити новинаре широм континента увођењем нових правила о државном оглашавању, транспарентности власништва, мерењу публике и заштити новинарских извора и комуникација, као и заштитне мере за јавне медије, кроз правни приступ регулисања унутрашњег тржишта.

Директива ЕУ против "СЛАП" тужби које имају за циљ да ућуткају медије, тренутно је у завршној фази међуинституционалних преговора, такозваних тријалога. 

У европским земљама је 2022. године поднета рекордна 161 тужба за злоупотребу, што је највећи број мапиран у једној години.

Четири од пет убистава новинара остају неразјашњена

Индекс некажњивости за 2023. документује 261 новинара који је убијен због свог рада између септембра 2013. и августа 2023. Од њих, у 204 случаја – више од 78 одсто – нико није одговарао за ова убиства.

Сирија, Сомалија, Хаити, Јужни Судан и Авганистан заузимају првих пет места.

Напади на новинаре од избијања сукоба Израел-Газа нису укључени у статистику, пошто је 10-годишњи индексни период завршен у августу 2023.

Најмање 31 новинар и медијски радник је међу више од 9.000 убијених од избијања сукоба између Израела и Газе од 1. новембра, наводи ЦПЈ. Од тога, 26 Палестинаца, четири Израелца и један Либанац.

Током 22 године, ЦПЈ је документовао 20 убистава новинара од стране припадника Израелских одбрамбених снага (ИДФ), за која нико никада није оптужен, упркос низу истрага ИДФ-а.