Свет
Рабин Асиел: Број жртава не одређује моралност војних операција
Палестински извештачи упадљиво претерују када јављају о броју жртава, каже главни рабин Јеврејске заједнице у Србији
Овај рат у којем је арапска страна непрекидно, нелегално и агресивно циљала цивиле, док је израелска страна непрекидно, легално и одбрамбено одговарала нападима на војне циљеве, почео је 1929. године, каже врховни рабин Јеврејске заједнице у Србији Исак Асиел објашњавајући у разговору за београдску "Политику" узроке и последице рата између Израела и Хамаса који је отпочео 7. октобра.
Како је додао, овај рат започео је, уствари, пре 94 године "добро планираним и пажљиво координисаним масакром шездесеторо јеврејске деце, жена, стараца и других ненаоружаних цивила који су живели у библијском граду Хеброну". Рабин је истакао да су палестински федајини, које су спонзорисали Египат и Сирија, убили стотине израелских цивила између 1948. и 1967. године, као и да је те године свака арапска армија, египатска, сиријска, палестинска, јорданска и ирачка, гађала израелска цивилна насеља.
Упитан да ли је одговор Израела на напад Хамаса 7. октобра несразмеран, будући да је у израелским нападима на Појас Газе страдало више од 9.000 људи, од којих су трећина деца, рабин Асиел каже да "сам број жртава не одређује моралност или легитимност војних операција". Он је такође додао да палестински извештачи упадљиво претерују када јављају о броју жртава, како је навео.
"Од 1.400 мртвих на страни Израела у нападу Хамаса 7. октобра, 1.100 су били невини цивили, многи од њих жене, деца и старије особе, и да напоменемо 229 киднапованих цивила. Поредити случајне жртве међу цивилима током легитимне самоодбране од тероризма са циљаним убијањем недужних цивила, слично је поређењу лека с отровом", каже рабин Асиел.
Он је навео и да палестински терористи, како их је назвао, користе цивиле као живи штит.
"Коришћење цивила као штит представља прекршај међународног права, а цивили који су убијени док су коришћени као штит, по међународном праву, сматрају се жртвама оних који су их користили као штит, не оних који су легитимно покушавали да нападну одређени војни циљ", додао је рабин.
Веза јеврејског народа с земљом Израела непрекидна је скоро четири хиљаде година и не може се доводити у питање, напоменуо је рабин.
Говорио је и о Арапима који живе данас у Израелу, њих око 1,5 милиона, рекавши да су они интегрисани у друштвени, политички и културни живот земље. Напоменуо је и да је ограда која је подигнута око Газе, безбедносна препрека против упада терориста.
"Да су палестинске власти, после склапања споразума у Ослу 1993. почеле да уводе вредности толеранције и коегзистенције у школске програме, можда би генерација младих терориста данас другачије радила. Заведени су да поверују да за Арапе и муслимане нема узившенијег позива осим саможртвовања док убијају што је више могуће омражених Јевреја - синова 'мајмуна и свиња' којим речима неки од њихових говорника означавају Јевреје", рекао је рабин Асиел.
Говорећи о антисемитизму и констатацији да се он данас шири од Америке преко Западне Европе до Турске, Исак Асиел је навео да је, откако су разоткривени нацистички злочини, постало табу називати се противником Јевреја.
"Зато данас први пут у историји, антисемити поричу да су антисемити. Антиционизам је јединствен само у једном: то је први облик мржње према Јеврејима који пориче да мрзи Јевреје. Изјава да антиционисти нису непријатељи Јевреја, упркос заступању политике која би водила масовном убиству Јевреја, недоследна је", закључује рабин Асиел.
