Проблем за Немачку: Мање од петине украјинских избеглица има посао, не планирају да се враћају

Само мали део од 700.000 радно способних украјинских избеглица је пронашло посао након доласка у Немачку, пише "Шпигл".

Како наводе, само 19 одсто украјинских избеглица је запослено, док већина њих живи од државне помоћи.

Неколико политичара са целог политичког спектра је изразило забринутост и довело је у питање одрживост таквог система.

Матијас Јендрике, званичник владајуће Социјалдемократске партије из покрајине Тирингије, рекао је да је ситуација "разочаравајућа", као и да је веровао да ће се Украјинци лакше интегрисати у немачко тржиште рада од осталих избеглица.

Он је чак и аутобусом превозио украјинске избеглице у своју покрајину непосредно након почетка војне операције, пошто том делу Немачке очајнички фали радна снага.

Више од три милиона украјинских избеглица неће се вратити кући?

"Ствари су испале веома лоше", објаснио је он, додајући да се само део избеглица интегрисао у тржиште рада.

Јоахим Валтер, члан опозиционих Демохришћана и председник окружног већа у округу Тибинген у Баден-Виртембергу, имао је сличан став.

"Спремност украјинских избеглица да раде значајно је смањена због државе помоћи (коју примају)", тврди он.

Он је оптужио савезну владу да је превише великодушна када је реч о социјалној помоћи коју нуди украјинским избеглицама, тврдећи да их "велике исплате не подстичу да раде".

Валтер је открио да је његов округ примио 3.400 украјинских избеглица, од којих је само 60 до сада нашло посао. Већина одраслих прима помоћ, а само 720 избеглица тренутно учи немачки језик.

Како наводи "Шпигл", Јендрике и Валтер су само два од многих политичара који су недавно говорили на сличан начин. 

То представља проблем за Немачку, након што је истраживање јавног мњења из јула ове године показало да скоро половина украјинских избеглица не планира да се врати у своју земљу порекла.

Око 44 одсто њих планира да дугорочно остане у Немачкој, показало је истраживање истраживачке групе "ИАБ".

Учење немачког језика такође представља проблем, пошто је само осам одсто избеглица рекло да га разуме "добро" или "веома добро".