Лоше вести за Бајдена: Свега 14 одсто америчких бирача верује да живи боље
Само 14 одсто америчких гласача верује да им је сада финансијски боље него када је Џозеф Бајден преузео дужност, што је најновији знак да би председников економски "скор" могао да поткопа његове изгледе за реизбор.
Анкета "Фајненшел тајмса" показала је да скоро 70 одсто бирача мисли да је Бајденова економска политика или нашкодила америчкој економији или није имала никаквог утицаја, укључујући 33 процента који су рекли да верују да је председникова политика "много повредила економију". Само 26 одсто је рекло да је његова политика помогла.
Слична анкета спроведена за "Фајненшел тајмс" пре четири године показала је да је тада већина Американаца сматрала да нису побољшали свој финансијски положај под тадашњим председником Доналдом Трампом, али је њихов песимизам био далеко мање изражен. У новембру 2019. само 35 одсто бирача је веровало да им је боље под Трампом, док је 31 одсто рекао да им је горе.
Нови резултати анкете показали су да инфлација наставља да замагљује напоре Бајденове кампање да убеди бираче у "бајденомију", председникову стратегију за подмлађивање индустријског сектора у земљи и преокретање година стагнације плата средње класе.
На питање шта је био извор њиховог највећег финансијског стреса, 82 процента испитаника је рекло повећање цена. Три четвртине испитаника рекло је да раст цена представља највећу претњу за америчку економију у наредних шест месеци.
"Свака група - демократе, републиканци и независни - наводе растуће цене као далеко највећу економску претњу и највећи извор финансијског стреса", рекао је Ерик Гордон, професор на Рос школи у Мичигену. "То је лоша вест за Бајдена, а тим више с обзиром на то колико мало може да учини да преокрене перцепцију цена пре изборног дана".
Растуће цене су упорни проблем током Бајденове три године на власти, и док је инфлација пала са прошлогодишњег годишњег максимума од 9,1 одсто, најновији званични подаци показују да је индекс потрошачких цена у септембру порастао за 3,7 одсто у поређењу са истим временом прошле године, знатно изнад циљаних 2 процента Федералних резерви.