Победа десничарске Партије слободе (ПВВ) контроверзног политичара Герта Вилдерса на парламентарним изборима у Холандији шокирала је многе не само у Холандији, већ и у целој Европи.
Иако су истраживања показивала да би ПВВ могла да оствари добар резултат, па чак и да заузме прво место, вероватно ни сам Вилдерс није очекивао тако убедљиву победу – његова партија је освојила чак 37 посланичких места, значајно више од другопласиране зелено-леве коалиције која је остала на 25, односно чак 20 више у односу на изборе од пре две године.
Герт Вилдерс је последњих година постао један од најпрепознатљивијих, али и најконтроверзнијих политичара у Европи.
Због своје запаљиве реторике и блајхано плаве косе, многи га пореде са некадашњим америчким председником Доналдом Трампом, али и са његовом "политичком девојком" Марин Ле Пен. ПВВ је основао 2006. године, залажући се пре свега за ограничења имиграције и излазак Холандије из Европске уније, због чега је и привукао доста пажње.
Вилдерс већ више од 15 година важи за једног од најгласнијих и најотворенијих критичара ислама у Западној Европи. Он је једном приликом изјавио да "нема ништа против муслимана, већ да мрзи само ислам", који је назвао идеологијом, а не религијом. Куран сматра "фашистичком књигом" коју би требало забранити као и Хитлеров Мајн Кампф.
Вилдерс верује да су муслимани "робови" својих верских уверења, од којих би могли да се ослободе ако им узор не буде био "масовни убица, тиранин и педофил Мухамед".
Контроверзни холандски политичар никада није крио своје ставове, због чега је имао проблема како са властима, тако и са претњама разних екстремиста.
Њему је 2016. суђено зато што је на предизборном скупу две године раније своје присталице питао "да ли желе мање Мароканаца у Холандији", што су они здушно подржали.
Због претњи које непрестано добија, налази се под двадесетчетворочасовним надзором холандских безбедносних служби, на своје радно место у Парламенту долази блиндираним возилом, док у јавности стално носи панцир.
Аутор је кратког филма Фитна у ком тврди да ислам подстиче тероризам, антисемитизам, насиље над женама, неверницима и исламски универзализам. Због контроверзи које је тај филм изазвао, 2009. му је био забрањен улазак у Уједињено Краљевство – што је довело до мањег дипломатског скандала између те земље и Холандије.
Од Москве до Јерусалима
Вилдерс од доминантних европских наратива одступа и када је реч о односу према Русији. Он је 2016. године руског председника Владимира Путина назвао "правим патриотом", а више пута је критиковао "русофобну хистерију" коју је, према његовом мишљењу, ширила холандска влада.
Током посете Москви крајем фебруара 2018. године, Вилдерс је на тадашњем Твитеру окачио слику из руске Думе са натписом: "Русија. Москва. Дума. Стоп русофобији. Време је за реалну политику. Партнерство уместо непријатељства!". Неколико дана касније, на истој друштвеној мрежи је написао и: "Из Русије с љубављу!".
Након почетка руске војне операције у Украјини, фебруара 2022. године, Вилдерсова партија је подржала (на крају неуспешну) иницијативу о проглашењу холандске неутралности, док су у јуну исте године позвали на укидање санкција против Русије. Они су се више пута успротивили и слању наоружања Украјини.
Вилдерс важи и за великог љубитеља Израела, у ком је провео две године живота и који је посетио више од 40 пута. Он је једном приликом чак и предложио да Јордан промени име у "Палестина", како би "Палестинци коначно добили своју домовину" и тиме окончали сукоб у том делу света.
Он је такође рекао да Израел заслужује посебан статус у холандској влади јер се "борио за Јерусалим у њихово име".
"Ако Јерусалим падне у руке муслимана, следећи ће бити Атина и Рим. Дакле, Јерусалим је главни фронт који штити Запад. То није сукоб око територије, већ идеолошка битка између менталитета ослобођеног Запада и идеологије исламског варварства", рекао је он.
Хоће ли Вилдерс коначно ући у владу?
Захваљујући одличном резултату на јучерашњим изборима, Вилдерсова партија је сада фаворит на формирање нове владе, а контроверзни политичар би могао да постане нови премијер (о чему су писали и неки њему ненаклоњени посматрачи).
Ипак, долазак до најмање 75 посланика потребних за формирање владе могло би да представља изазов, пошто је у фрагментираном политиком систему неопходно састављање вишечланих и идеолошки шареноликих коалиција.
Лидери партија десног центра Дилан Јешилгоз и Питер Омцихт, чије су странке завршиле на трећем и четвртом месту, за сада нису одбацили могућност сарадње са Вилдерсом и његовом партијом.
С обзиром да је формирање "центристичког" кабинета са партијама левице мало вероватно, на Јешилгоз и Омцихту је тренутно да одлуче да ли ће формирати коалицију са ПВВ-ом, или ће Холандију гурнути у нове изборе.
Разрешење постизборне заврзламе те би требало очекивати у скорије време, пошто су коалициони преговори након прошлих избора трајали чак 299 дана.