ЕУ мења оснивачки уговор и укида вето? Спрема ли се "отмица" Европе?

Отмица Европе или само надоградња и корак напред Европске уније – шта је крајњи циљ предлога измене основног уговора ЕУ који је танком већином пре два дана усвојио Европски парламент, на предлог највећег европског федералисте, Гија Ферхофштата?

План реформе ЕУ кратко назван "Извештај о предлозима Европског парламента за измене и допуне Уговора, како је славодобитно овај лидер либерала објавио на свом Твитер налогу, требало би да стане на крај принципу једногласности приликом гласања, као и да означи формирање одбрамбене уније"

Једва напабирчена већина у Парламенту показала је да су чланови ЕУ веома подељени око овог предлога. Али зашто?

"Чини се да је основна намера да се ликвидира право вета држава чланица у одлучивању, чиме би се дала већа овлашћења институцијама ЕУ, што би се могло окарактерисати као опасна узурпација власти. Предлог Европског парламента предвиђа масовни пренос надлежности са националног на ниво ЕУ, а систем једногласног гласања – право вета држава чланица – био би готово у потпуности укинут или замењен квалификованом већином. Суштина предлога је да Европски парламент добије већа овлашћења, односно да добије пуно право законодавне иницијативе и постане сузаконодавац за дугорочни буџет ЕУ", указује Петар Милутиновић са Института за Европске студије.

Предлог ЕУ он оцењује као покушај федерализације блока, односно стварања функционалнијег система управљања у ЕУ.

Европски парламент предлаже измену Уговора о ЕУ

Кључни предлози Парламента су, каже саговорник РТ Балкан, да се, између осталог, у Савету ЕУ одлуке доносе квалификованом већином, да се изврши ревизија правила за састав Комисије (преименоване у "европску извршну власт"), укључујући и прописе за избор њеног председника. Циљ је, додаје, и да се број комесара ЕК ограничи на 15 (ротирајући комесари, између земаља чланица).

Посланици Европског парламента, каже Милутиновић, позивају на већа овлашћења за ЕУ  по питањима животне средине, као и на поделу овлашћења ЕУ у областима које су сада у искључивој надлежности држава чланица: јавно здравље, цивилна заштита, индустрија и образовање.

"Постојећа заједничка овлашћења и ЕУ и држава чланица треба даље развијати у областима енергетике, спољних послова, спољне безбедности и одбране, спољне граничне политике и прекограничне инфраструктуре", додаје Милутиновић.

Ништа од реформе због сукоба: Француско-немачки раскол потреса ЕУ

Европски конзервативци и реформисти гласно се противе оваквој идеји и називају је покушајем стварања "дистопијске супердржаве уместо уније", као и спуштањем националних држава на статус региона. Неки од њих сликовито ово описају као "отмицу Европе" и доказ колико је "ЕУ опасна".

Мађари који су до сад радо потезали своје право вета такође не пристају на план који би, како неки страхују, довео до једноумља у ЕУ- односно до простог прихватања свега што намеће Брисел.

"Ако би био усвојен предлог ЕП да се уговори ЕУ измене и да се створи нека врста новог устава, на губитку би биле мање државе, тако да Мађарска то неће подржати", рекао посланик Орбановог Фидеса Ласло Трочањи.

Конзервативна влада Пољске усвојила је и резолуцију којом се противи предложеним променама уговора Европске уније, тврдећи да би такве измене "умањиле суверенитет Пољске", а да би уз то "служиле интересима две највеће државе чланице ЕУ" - Француске и Немачке.

Лидер пољске Грађанске платформе десног центра Доналд Туск, који ће вероватно постати следећи премијер те државе, упозорио је да "ниједна група на пољској политичкој сцени неће себи дозволити да буде укључена у било какве одлуке, маневре или процесе који би ограничили пољску независност, суверенитет и интересе".

Укидању права националних вета строго се против и нова националистичка влада Роберта Фица која обећава да ће ставити "Словачку на прво место".

Предлог прихваћен и шта сад?

Међутим, како указује Петар Милутиновић, Европски парламент је усвајањем предлога измена покренуо званичан захтев да Европски савет у коме седе председници и премијери држава чланица гласа о отварању реформске конвенције о измени оснивачког уговора ЕУ (Лисабонског уговора из 2009.).

"Након усвајања на пленарној седници, Европски парламент је обавестио шпанско председништво ЕУ о захтеву за отварање конвенције за реформу уговора", каже наш саговорник, додајући да састав те конвенције није још познат, али да ће је свакако чинити представници ЕУ, али и националних влада и парламената држава чланица.

Упозорење за кандидате: Француска и Немачка укидају једногласно одлучивање у ЕУ

Шпанско председништво затим Европском савету прослеђује захтев да се у дневни ред следећег самита (који ће се одржати средином децембра) унесе нова тачка – гласање о томе да ли ће се конвенција отворити или не.

"Према тренутним процедурама, шефови држава гласаће о конвенцији простом већином. Када конвенција буде отворена, почиње дискусија о томе како реформисати уговоре, а детаљан предлог Европског парламента биће део дискусије. Свака одлука о реформама доносиће се консензусом односно општом сагласношћу међу државама чланицама, истиче саговорник РТ Балкан.

Милутиновић, ипак, сматра да је усвајањем ових измена Европски парламент направио "велики чин за европске интеграције".

"Овај тренутак представља нову праву прилику за реформу институционалног оквира ЕУ и прилагођавање новим геополитичким околностима. Заправо, на овај начин ЕУ поред иницијалног "проширења" (на Украјину, Молдавију, Грузију и Западни Балкан) покреће и поступак "продубљивања" своје интеграције", објашњава он.

Да ли ће, међутим, замисао Парламента бити спроведена у пракси или ће остати само још једна у низу неостварених маштарија, показаће време.

"Одлука коју је усвојио Европски парламент више је од политичког значаја и нема правно обавезујућу снагу. Европски парламент, рецимо, није надлежан да мења проедуру одлучивања у Савету ЕУ, али је ово свакако веома добар предлог да се отклони застој у доношењу одлука овог органа", закључује Милутиновић.