Европа диже зидове: Страх од руског "оружја миграције"

Падом Берлинског зида пре више од 30 година пробудила се нада за сарадњу Европе са Москвом, пише Асошиејтед прес, додајући да се данас, након почетка руске специјалне војне операције у Украјини, Запад ипак поново ограђује челиком, бетоном и жицом.

Разлог за подизање ограда, зидова и утврђења наводно је то што Русија, против непријатељских земаља користи и "оружје миграције". Плаше се и да ће, санкције Москви покренути нови талас избеглица.

Ниске дрвене стубове који су до сад заустављали залуталу стоку на граници између Финске и Русије тако ће ускоро заменити јача и виша ограда.

И на граници Пољске са Калињинградом, војници већ недељама слажу колутове "жилет жице" и спремају се да простор који су некад мотриле само повремене контроле граничара, попуне камерама и електронским надзором.

"Гвоздена завеса је нестала, али 'завеса од бодљикаве жице' сада, нажалост, постаје реалност за већи део Европе. Оптимизам који смо имали у Европи после 1989. сада је у великој мери нестао", оценио је професор геополитике на "Ројал Холовеј универзитету" у Лондону Клаус Додс.

Времена еуфорије када су Немци плесали на врху Берлинског зида и рушили делове баријере дуге 155 километара коју су 1961. године подигли комунисти, сада су заменила времена страха и подела.

Неке од земаља Европске уније почеле су да граде граничне ограде као одговор на то што је само 2015. године више од милион избеглица и других миграната у јужну Европу ушло са Блиског истока и Африке.

Током 2015. и 2016. и Русија је, пише Асошиејтед прес, на граничне пунктове у северној Финској проследила хиљаде тражилаца азила, такође углавном са Блиског истока.

И када се Европи није свидео избор Александара Лукашенка за председника Белорусије, и тамошња влада у ЕУ послала хиљаде миграната, од ове земље су се, опет буквално, оградиле Пољска и Литванија.

Неки, попут шефа канцеларије "Немачког Маршаловог фонда" у Варшави Михаила Барановског, у томе, помало параноично успевају да виде "координисане напоре" Русије и Белорусије да дестабилизују границе Европе уочи специјалне војне операције у Украјини.

А финска премијерка Сана Марин најавила је планове за утврђивање делова границе своје земље у дужини од 1.340 километара, најдуже од било које чланице ЕУ. Јер Москва је због настојања Финске и Шведске да уђу у НАТО запретила "озбиљним војно-политичким последицама".

Марин верује да ће ова утврђења помоћи у одбрани државе од "хибридне претње" могућих великих и нерегуларних миграција које би, како се боји, оркестрирао Кремљ.

У духу кривљења Москве за све, па и за огроман прилив миграната у Европу, и Клаус Додс оптужује Русију која је, како тврди, "намерно бомбардовала и малтретирала становништво Сирије у покушају да створи хуманитарну кризу".

И Асошиејтед прес пише да Русија користи мигранте за стварање "друштвених неслагања" у Пољској, Литванији и Летонији.

У међувремену, у Пољској активисти за људска права протестују због тога што је та земља подигла челични зид видине пет и по метара и дуж 186 километара границе са Белорусијом.