Извоз робе која је од виталног значаја за московску "ратну машину", из Турске у у Русију је, према писању "Фајненшел тајмса", ове године порастао, а то је додатно појачало забринутост САД и њених савезника да Анкара поткопава њихове покушаје да "обуздају" способност Москве да опрема војску.
Турска је у првих девет месеци 2023. пријавила да је у Русију и пет бивших земаља Совјетског Савеза извезла артикле у 45 категорија укупне вредности 158 милиона долара, што је три пута више од нивоа забележеног у истом периоду 2022. године, када је почела специјална војна операција.
Да је Вашингтону један од приоритета да обуздају ову трговину, показује и најава да ће подсекретар америчког министарства финансија за тероризам и финансијске обавештајне службе Брајан Нелсон ове недеље посетити Истанбул и Анкару, где ће разговарати о "напорима да се спречи, омета и истражује трговинска и финансијска активност која иде у прилог напорима Русије у њеном рату против Украјине".
Нелсон ће тако ове године у Турску путовати други пут – а како ФТ пише, главни разлог за то су "назнаке" да се роба двоструке намене (која може имати војну употребу) транспортује директно у Русију чак и када је означено да одлази у другу земљу.
У 45 категорија робе које Турска извози Русији спадају и микрочипови, комуникациона опрема и делови као што су телескопски нишани, који сви подлежу извозној контроли САД, ЕУ, Јапана и Велике Британије са циљем да се спречи њихов улазак у Русију.
Такве контроле, међутим, могу да заобиђу компаније које користе посреднике да прикрију своје крајње дестинације. Турски увоз робе високог приоритета из земаља Г7 до сада је ове године повећан за више од 60 одсто у поређењу са истим периодима између 2015. и 2021. на скоро 500 милиона долара.
Директорка програма за енергетику, економију и безбедност у Центру за нову америчку безбедност Емили Килкриз каже д трговина цвета искоришћавањем регулаторних празнина између контроле извоза САД и спровођења санкција ЕУ.
"Турска, заједно са Уједињеним Арапским Емиратима, често служи као посредничка дестинација за руске субјекте који желе да искористе вишестепене увозне руте како би заобишли контролу", тврди један од европских званичника.
Подаци Турске показују пораст извоза робе високог приоритета у бивше совјетске земље Азербејџан, Грузију, Казахстан, Киргистан и Узбекистан, али статистичке агенције тих земаља, међутим, не бележе исти ниво увоза, тврди ФТ.
Ова велика одступања сугеришу да су артикли за које је Турска пријавила да су намењени овим државама, уместо тога били транспортовани директно у Русију, кажу аналитичари.
"Очигледно је да ова роба иде у Русију", уверава виша научна сарадница Петерсоновог института за међународну економију и потпредседница за спољну политику на Кијевској школи економије Елина Рибакова.
Вашингтон и његови европски савезници позвали су већ Турску да предузме кораке за ограничавање трговине, кажу за ФТ два западна званичника обавештена о овом питању.
Министарство финансија САД је такође означило ово питање у својој последњој рунди санкција Русији.
Килкриз тако указује да ће, ако Анкара не обустави трговину, "САД и њихови партнери морати да предузму мере".
"Азинт Електроник", добављач електронике са седиштем у Истанбулу, овог месеца је погођен америчким санкцијама због наводне "испоруке у Русију робе међу којом је роба високог приоритета као што су електронска интегрисана кола".
Подаци руске царине показују да је компанија продала опрему вредну 1,3 милиона долара до јула, од чега се 300.000 долара састоји од предмета високог приоритета.
"Били смо уверени да су производи које смо послали легални. Наведени купац високоприоритетне робе била је 'ИЦ Компонент', компанија из Санкт Петербурга у чијим документима се наводи један директор и акционар, Елена Фролова", наводе из ове компаније.