Усклађивање са ЕУ: Зашто је Србија остала уздржана током гласања о Израелу и Голанској висоравни?

Генерална скупштина УН је, након гласања, усвојила резолуцију којом позива Израел на ослобођење Голанске висоравни, територије коју је после кратког рата 1967. одузео од Сирије.

За резолуцију је гласала 91 држава, док је против било њих тек осам, укључујући и САД и Велику Британију. Србија је, међутим, остала у друштву још 61 уздржане земље.

Одлука Србије да остане уздржана делује помало необично, поготово ако у обзир узмемо чињеницу да се гласало о резолуцији која брани један од основних принципа међународног права – заштиту суверенитета и територијалног интегритета држава.

Требало би нагласити и да, када је већ реч о заштити територијалног интегритета, Сирија није признала једнострано проглашену независност Косова, док је Израел то учинио у септембру 2020. године, након потписивања тзв. Вашингтонских споразума.

Пресек гласања могао би да објасни одлуку Србије да остане уздржана. Наиме, резолуцију су у највећој мери подржале државе изван Европе и Северне Америке, укључујући Русију, Кину, Индију, Бразил, Саудијску Арабију, као и значајан део тзв. Глобалног југа.

Усвојена резолуција: УН позива Израел да ослободи Голанску висораван, Србија остала уздржана

С друге стране, њој су се успротивили Израел и његови традиционални савезници - САД, Канада и Велика Британија, као и неколико пацифичких острва која у Уједињеним нацијама традиционално гласају у синхронизацији са Вашингтоном.

Међу уздржанима нашао се остатак западног света, укључујући све чланице ЕУ, као и земље попут Јапана и Јужне Кореје. Уздржане су остале и земље које претендују на чланство у унији - западнобалканска петорка, Украјина, Молдавија и Грузија.

У том друштву се нашла и Србија, која је од почетка сукоба у Појасу Газе углавном пратила остале европске земље и уздржавала се од гласања о резолуцијама у Генералној скупштини УН.

Подсетимо, резолуције Генералне скупштине нису правно обавезујуће, те служе пре свега као механизам притиска.

Шта је Голанска висораван?

Голанска висораван је међународно призната као део Сирије, али се две трећине те територије налазе под израелском окупацијом од победе у Шестодневном рату 1967. године.

Савет безбедности Уједињених нација је у новембру те године једногласно донео Резолуцију 242, у којој се позива на повлачење израелских трупа са окупираних територија.

Иако је та резолуција касније коришћена као база за постизање мировних споразума са Египтом и Јорданом, кроз формулу "територије за мир", Израел се никада није повукао са дела територија окупираних у том рату – пре свега Западне обале и Голанске висоравни.

Како за РТ Балкан објашњава некадашњи министар спољних послова СРЈ Владислав Јовановић, та резолуција је намерно садржала недовољно прецизне одреднице које су Израелу омогућиле да их тумачи по својој вољи.

"Реч је такозваној 'каучук формули' која дозвољава слободно тумачење. То је једна дипломатска подвала која је ишла на руку у Израелу, а на штету Арапа", наглашава он.

Израелски Кнесет је у децембру 1981. донео закон којим се проглашава важење израелских закона на Голанској висоравни – што су многе државе протумачиле као акт тихе анексије те територије. Израел је годину дана раније донео сличан закон којим је припојен и Источни Јерусалим.

Наш избор

Две антируске резолуције у Савету Европе: Како је гласала Србија?

У одговору на доношење тзв. Закона о Голанској висоравни, СБУН је крајем 1981. донео резолуцију којом се констатује да је тај закон "ништаван и без међународноправног дејства", а позива се и на његово укидање.

Резолуције Савета безбедности су правно обавезујуће, за разлику од оних које је донела Генерална скупштина и које имају статус препоруке. Ипак, Израел до данас није испунио захтеве из Резолуције 497, а САД су касније блокирале резолуцију СБ УН којом се предвиђају мере против јеврејске државе.

Вашингтон је у марту 2019. године, за време председничког мандата Доналда Трампа, признао Голанску висораван као територију под израелским суверенитетом.