Премијерка Барбадоса Миа Мотли позвала је Велику Британију да плати 4,9 билиона долара одштете због трансатлантске трговине робљем, најављујући да ће разговори о надокнади тог дуга "бити тешки и да ће потрајати".
"Не очекујемо да ће надокнада штете бити исплаћена за годину, две, или пет јер су се извлачење богатства и наношење штете дешавали вековима. Али тражимо да нас виде и да се чују", рекла је премијерка.
Она се дан раније састала са министром спољних послова Велике Британије Дејвидом Камероном како би разговарала о билатералним односима између земаља, али није желела да открије детаље о Камероновом ставу дугују ли им Британци због ропства.
Мотли се, каже, нада да ће "министар спољних послова по том питању следити став његовог величанства".
Краљ Чарлс је, иначе, раније признао улогу Британије у трговини робљем, јавно изражавајући своје жаљење због неправде и патње које је ропство нанело. Он, међутим, није говорио о финансијским репарацијама.
Британски премијер Риши Сунак у априлу је јавно одбио да се извини или понуди репарације за трговину робљем, рекавши да "покушај да се открије наша историја није прави пут напред и да није нешто на шта ћемо фокусирати своју енергију".
Британско царство је трговало са око 3,1 милиона Африканаца, од којих је 2,7 милиона послато у британске колоније на Карибима, Северној и Јужној Америци и друга места током периода од 150 година. Британски парламент је трговину робљем укинуо 1807. године.
Откако је постала лидер ове острвске државе 2018. године, Мотли је гласно говорила о наслеђу колонијализма и захтевала је репарације за штету коју им је нанела империја.
Она је рекла да Велика Британија дугује 24 билиона долара репарације за 14 земаља погођених трансатлантским ропством, Шпанија дугује 17,1 билиона долара, Француска 9,2 билиона долара и Холандија 4,86 билиона долара.
"Ове бројке, ако се извуку из контекста, могу изгледати запањујуће. Али у односу на укупно богатство акумулирано током одређеног временског периода, бројке су заправо мале", рекла је Мотли.