Рат у Појасу Газе: Колики су стварни губици Израела?

Сваког дана Одељење за рехабилитацију прими око 60 нових тешких рањеника из редова снага безбедности и резервног састава Израелских одбрамбених снага (ИДФ), пише израелски сајт "Јнет".

Укупне бројке од 7. октобра су астрономске. Више од 2.000 војника и полицајаца званично је проглашено за инвалиде. "Никада нисмо прошли кроз нешто слично", изјавио је Лимор Лурија, начелник Одељења за рехабилитацију у Министарству одбране. "Више од 58 одсто рањеника има тешке повреде шака и стопала, а има и пацијената којима је неопходна ампутација."

"Око 12 одсто су рањеници са повредама унутрашњих органа", рекао је Лурија. "Има и повреда главе или очију. Око седам одсто испољава психичке поремећаје. Овај број брзо расте, јер свака повреда тела оставља за собом дубоке трауме. Неке од психичких траума се откривају месецима после рата.“

Председник Организације инвалида Идан Калиман каже да је ситуација са којом се данас суочава Израел без преседана: "Имамо велики број рањеника. За отприлике годину дана ће се појавити и посттрауматски синдром. Од 7. октобра, када је почео рат, више од 100.000 људи је ушло у борбе."

Русија и Иран захтевају: Хитан прекид ватре у Гази и помоћ цивилима

"Сви су рањеници били изложени страшним призорима", наставља Калиман. "Имамо огроман број пацијената за само једну недељу. Још из Јомкипурског рата, имамо велики број ветерана инвалида. Операција 'Гвоздени мачеви' је поново оживела њихове трауме. Потребни смо им више него раније. Они сами кажу да први пут виде да је неко доживео нешто још горе."

Како додаје Калиман, "оваквих борби није било још од ослободилачког рата. А сада добијамо велики број младих људи, међу којима је и огроман број жена."

Здравствени радници су присиљени да искуство стичу у најекстремнијим ситуацијама.   

"Имамо пакете помоћи за њих и чланове породице," додао је Лурија, "који се деле четири месеца, без икакве комисије. Сви добијају психолошку подршку, без обзира на врсту повреде. И сви пролазе кроз менталне третмане."

Калиман је и сам тешко рањен у Кан Јунису 1992. године, због чега је везан за инвалидска колица. Сада свакодневно обилази болнице, у којима упознаје рањенике из новог рата. Циљ организације је да их оспособи за квалитетан живот, упркос инвалидитету. "Упознао сам борца који је тешко повређен, примио је три метка. Његова најважнија борба је да живи са оним што је видео."

И у Одељењу за рехабилитацију и Организацији за инвалиде истичу да је ово изазов на дуги рок и да држава мора да промени приступ рехабилитацији рањеника. Како каже Калиман: "Због великог броја повређених, болнице су принуђене да брзо отпуштају хоспитализоване. Ко ће превијати рањеника када оде кући?"

Борељ: Разарање у Гази је можда веће него у нацистичкој Немачкој

"Желимо да инвалидима обезбедимо годину дана пуне рехабилитације без бирократских препрека. Јасно је да особа без ногу треба инвалидска колица, лифт, приступачно купатило, закључује Калиман. "За то нам не треба комисија, довољна је и препорука из болнице. Ово тестира нашу способност да функционишемо брзо и ефикасно."