Председник Русије Владимир Путин вратио се у међународну арену кроз "источну капију" захваљујући заједничким политичким и друштвеним интересима и неповерењу према Сједињеним Државама, констатовао је колумниста француског листа, те додао да Путинове недавне посете Блиском истоку указују на ново приближавање Русије и заливских земаља, односно јачање руског утицаја у региону.
"Запад је брзоплето сахранио Путинову политичку каријеру: он остаје шахиста на високом нивоу", пише "Фигаро".
Пошто је након почетка Специјалне војне операције у Украјини Путин постао изопштеник за светску заједницу (колумниста превиђа да се заправо све време радило само о Западу), руски лидер је искористио сукоб Хамаса и Израела, односно огорчење арапско-муслиманског света према Сједињеним Државама које безусловно подржавају Тел Авив упркос бројним цивилним жртвама, да ојача своју улогу на међународној сцени.
Лист наводи да је за Блиски исток било кључно то што су САД искористиле вето да не подрже нацрт резолуције УАЕ којом се захтева увођење хуманитарног примирја у Појасу Газе и поред тога што је 13 од 15 чланица Савета безбедности УН било за њу.
"Фигаро" је подсетио на раскошан пријем Владимира Путина током посете Уједињеним Арапским Емиратима 6. децембра, као и на посету председника Ирана Ебрахима Раисија Москви.
Русија и заливске земље деле политичке и економске интересе, посебно откад је РФ ушла у ОПЕК+ 2016. године. Такође, уједињене су у отпору према "лекцијама о људским правима" које Запад воли да дели, али и према санкцијама које виде као ратно оруђе.
"Дипломатски напори Русије на Блиском истоку на спољнополитичком плану јачају Путинов утицај међу земљама Глобалног југа, а на унутрашњем плану побољшавају имиџ председника у очима његовог бирачког тела уочи избора заказаних за 17. март 2024", закључује француски лист.