Свет
После рампе Орбана и САД: ЕУ смишља како да отме руску имовину за финансирање Украјине
Званичници Г7 су последњих недеља интензивирали разговоре о трошењу око 300 милијарди долара замрзнуте руске имовине, што је радикалан корак који би отворио ново поглавље у финансијском рату Запада против Москве.
Западне земље активно траже начине да заплене имовину Централне банке Русије како би финансирале Украјину, јер политички спорови у САД и Европи угрожавају ток финансијске подршке.
Званичници Г7 су последњих недеља интензивирали разговоре о трошењу око 300 милијарди долара замрзнуте руске имовине, што је радикалан корак који би отворио ново поглавље у финансијском рату Запада против Москве.
Овај притисак долази пошто су остали без два кључна пакета финансијске помоћи Украјини вредна више од 100 милијарди долара ове недеље, пошто су републиканци у америчком Конгресу и Виктор Орбан из Мађарске, чланице ЕУ, заузели став против финансирања Кијева.
Заплена руске имовине могла би да обезбеди алтернативни ток финансирања за Кијев, посебно имајући у виду очекиване огромне трошкове послератне реконструкције. Али, до сада су се владе Г7 углавном противиле таквом потезу, плашећи се да ће се то лоше одразити на стране инвеститоре.
Иако Вашингтон никада није јавно подржао конфискацију, САД су последњих недеља заузеле одлучнији став, тврдећи да постоји пут за заплену имовине "у складу са међународним правом".
"Чланице Г7 и друге посебно погођене државе могле би да заплене руску суверену имовину као контрамеру да натерају Русију да прекине своју агресију", наводи се у документу за дискусију америчке владе, у који је "Фајненшел тајмс" имао увид.
Министарство финансија САД је одбило да коментарише, док је један амерички званичник рекао да је Вашингтон био ангажован у разговорима о коришћењу руске суверене имовине и да верује да постоји кратак рок за доношење одлуке. Предложили су да би се о томе могло разговарати на састанку лидера Г7 који је најављиван за фебруар, а који би се поклопио са другом годишњицом почетка сукоба у Украјини.
"Ванредна времена захтевају ванредне мере"
Али, позиви на одузимање саме имовине постали су све гласнији како су се појавиле пукотине у политичком консензусу о додатном финансирању Украјине. Пакети помоћи вредни 60 милијарди долара и 50 милијарди евра у Вашингтону и Бриселу, нису добили одобрење ове недеље.
Лорд Дејвид Камерон, министар спољних послова Велике Британије, изразио је уверење да постоји "правни пут" за конфискацију имовине и сугерисао је да би Уједињено Краљевство могло да делује са САД ако се други савезници Г7 не могу убедити.
"Ванредна времена захтевају ванредне мере", рекао је он у четвртак пред британском парламентарном комисијом, додајући да се "снажно залаже" за предлог унутар Г7.
Европске земље, посебно Немачка, Француска и Белгија, оклевале су да направе такав потез, позивајући се на правне проблеме као што је заштита коју суверена имовина ужива према међународном праву. Највећи део од 300 милијарди евра руске државне имовине држи се у Европи.
Упркос томе, један западни званичник је рекао да је било "дефинитивно интензивних разговора" унутар Г7 и "све већег консензуса" да се замрзнута руска имовина искористи за Украјину.
"Морамо пронаћи начин да Украјини обезбедимо готовину, у било ком облику. И све више земаља указује на имовину и пита се зашто се и даље не искористи", рекао је један дипломата ЕУ који је учествовао у неуспелим преговорима на самиту ове недеље.
