Свет
Ирански носачи дронова: Нова пловила за морнарицу Револуционарне гарде
Два брода ће чинити окосницу дивизије носача дронова, састављене од још неколико мањих бродова и подморница
Исламска Република Иран већ дуги низ година важи за лидера у региону у развоју беспилотних летелица (БПЛ), дронова и лутајуће муниције, а мање је позната информација да ова држава ради и на изградњи носача за те ваздухопловне платформе.
Наиме, у бродоградилишту компаније ИСОИЦО (Iran Shipbuilding & Offshore Industries Complex Co, ISOICO), западно од града Бендер Абас у Персијском заливу, у току је изградња, тј. конверзија другог брода намењеног за ношење хеликоптера и поменутих летелица.
Тако ће морнарице Оружаних снага и Револуционарне гарде бити оспособљене за извиђање и извршавање удара из ваздуха, по циљевима који се налазе изван оригиналног домета широког спектра ваздухоплова. Овакав потез несумњиво указује на претензије Ирана да постане регионална сила број један на Блиском истоку и држава способна да пројектује моћ далеко од своје матичне територије.
Иранска дивизија носача дронова
Према наводима доступних извора, два брода ће чинити окосницу дивизије носача дронова, састављене од још неколико мањих бродова и подморница, која је до сада приказивана само приликом свечаних церемонија и војно-поморских вежби.
Примарни задатак дивизије је транспорт и управљање великим бројем различитих даљински контролисаних беспосадних платформи, од извиђачких до "дронова-камиказа", ради прикупљања података или дејства по непријатељским циљевима на копну и мору.
Управо је бројност сегмент у коме два носача имају дефинитивну предност у односу на остала пловила унутар дивизије, јер иако се БПЛ мањих димензија могу лансирати или полетети са готово свих бродова и подморница, количина летелица која може бити укрцана на носаче је знатно већа.
Разлога за то лежи у чињеници да су оба носача настала конверзијом теретних, односно бродова за превоз контејнера, које одликује изузетно широка и пространа палуба. Ово није први пут да Иран претвара теретне, тачније цивилне бродове у војне, имајући у виду дугогодишње међународне санкције и немогућност њихове пловидбе. Стога не треба да чуди импровизација и начин употребе пловила.
Шта се зна о иранским носачима?
Иако за сада не постоји довољно података о овим пловилима, познато је да је један носач изграђен и испоручен морнарици Револуционарне гарде, док се други и даље налази у бродоградилишту, тј. у процесу конверзије.
Први брод носи назив "Шехид Махдави", по Надеру Махдавију, припаднику Гарде страдалом у окршају са морнаричким снагама САД 1987. године, за време Ирачко-иранског рата, тачније "Рата танкера" (назив за низ вишегодишњих напада на трговачке бродове у оквиру сукоба).
У оперативну употребу уведен је у марту 2023. године, а према појединим изворима "Махдави" је опремљен тродимензионалним радаром са фазном антенском решетком, противбродским, противподморничким и ракетама за ПВО, напредним комуникационим уређајима и средствима за електронско ратовање. Такође, поред беспосадних ваздухоплова, на овај носач је могуће стационирати хеликоптере и десантне чамце за амфибијске операције.
Други брод "Шехид Бахери", добио је назив по Хасану Бахерију, команданту из периода Ирачко-иранског рата, оснивачу Обавештајне службе Револуционарне гарде и брату тренутног начелника генералштаба Оружаних снага Ирана Мухамеда Бахерија.
У основи ради се о два идентична пловила дужине 240 м, највећом ширином од 32,2 м и газом од 7,8 м. Међутим, на основу малог броја доступних фотографија може се закључити да је други носач претрпео доста обимне модификације, док се за први то не може са сигурношћу рећи (управо због недостатка адекватних фотографија).
Измене су везане су за реконфигурацију читаве палубе и састоје се од њеног проширивања, тј. изградње додатне летне палубе са "ски-рампом" са леве стране брода, која је искошена ка десној страни односно главној палуби. Овакво решење примењено је како би се омогућило полетање и слетање летелицама које немају опцију вертикалног полетања/слетања и не користе посебне лансере.
Због тих модификација ширина другог брода је сигурно повећана, претпоставља се да ће газ трупа бити нешто мањи, а остаје непознаница да ли се додатна палуба гради и са десне стране главне. Домишљатост и способност импровизације иранских војних конструктора показују да једна држава упркос санкцијама и последичном ограничењу по питању одређених ресурса и технологија, ипак може унапредити своје оружане снаге и омогућити развој неких од најсложенијих платформи попут носача ваздухоплова.
