Русија

Ново појачање за руске флоте беспосадних летелица: Покренута серијска производња "термита“

Захваљујући "хеликоптерском" погону, "термит" има могућност смањења брзине лета скоро на нулу, тачније може лебдети у месту, што знатно олакшава задатке осматрања жељене области или извиђања непријатељских положаја
Ново појачање за руске флоте беспосадних летелица: Покренута серијска производња "термита“© Sergey Sobyanin VK-channel

Током Специјалне војне операције у Украјини Оружане снаге Руске Федерације имале су прилику да први пут тестирају и стекну увид у ефикасност појединих система, платформи и средстава ратне технике. Поред испитивања способности новог наоружања, сам интензитет борби и потреба за већом количином средстава свих врста, довеле су до још једне позитивне последице по руску одбрамбену индустрију.

Наиме, од почетка СВО производња најразличитијих система је у константном порасту, а посебна пажња посвећена је изради огромног броја беспилотних летелица (БПЛ). Тако је захваљујући потреби за новим БПЛ покренута и серијска производња даљински управљаних беспосадних платформи МДП-01 "термит".

Реч је о беспилотним летелицама које је развила "Научно-произвођачка компанија Стрела", део "Кронштат" групе у сарадњи са коцнерном "Калашњиков". Први примерак представљен је јавности 2020, испитивања су покренута у новембру 2021, а првобитан план био је да се "термит" испоручи руским јединицама током 2022. године. Из непознатих разлога након успешно обављене фазе тестирања до поменуте испоруке није дошло.

Међутим, након готово две године "заборава" током посете заменика председника Савета безбедности Русије, Димитрија Медведева, индустријском парку Руднево у Москви, могло се приметити да је производња "термита" у пуном јеку. Иако о овоме није било званичних информација, на основу видео снимака посете може се закључити да је десетина примерака скоро у потпуности завршена. Стога би се употреба "термита", тачније испитивање у реалним борбеним условима могло очекивати већ током 2024. године у оквиру СВО.

Војни дрон заснован на цивилној летелици

Као основ за развој "термита" послужила је цивилна беспосадна летелица БВС-ВТ 450 конструисана 2016. године, а оно по чему се ове БПЛ истичу од других јесте конфигурација погона, будући да се ради о тзв. "хеликоптер-дроновима". За разлику од летелица попут "сиријуса", и "охотника" са турбоелисним, односно турбомлазним моторима налик онима код авиона, "термит" је опремљен мотором и ротором оспособљеним за вертикално полетање, који су готово истоветни погонском склопу хеликоптера.

Овде лежи и кључна предност "хеликоптер-дронова" у односу на БПЛ са "авионским" типом погона, јер се полетање и слетање може обављати на било којој локацији, положају или импровизованом месту, у неприступачним подручјима, као и са возила, без потребе за специјалним лансером или унапред припремљеном пистом. Друга предност огледа се у високој отпорности дизајна на ветар чиме је знатно проширен опсег употребе, чак и при неповољним метеоролошким условима.

На крају, захваљујући "хеликоптерском" погону, "термит" има могућност смањења брзине лета скоро на нулу, тачније може лебдети у месту, што знатно олакшава задатке осматрања жељене области или извиђања непријатељских положаја, без потребе за маневрисањем и константним прелетима као код "авионског" типа дронова.

Са друге стране, главни недостатак овог типа летелица представља релативно кратка аутономија лета и мањи оперативни домет у односу на конкуренте са "авионским" погоном.

Иако се већина техничко-тактичких карактеристика "термита" и даље држи у тајности, процењује се да је већина особина и летних способности остала непромењена, тј. иста као код цивилне варијанте. Због тога се претпоставља да је тежина празне летелице 270 кг, максимална полетна маса 450 кг, највећа брзина 150 км/х, брзина крстарења 90 км/х, плафон лета 3.500 м, а аутономија лета шест сати.

Према подацима са војно-техничког форума "Армија 2021", дужина "термита" је пет м, а висина 2,3 м, због чега се за транспорт овог дрона на кратким удаљеностима може користити аутомобил са приколицом. Када је у питању транспорт на већој удаљености, летелице се смештају у контејнере и превозе возовима, бродовима или транспортним авионима.

Ласерски вођене ракете – главни адут "термита"

Као што је већ поменуто БПЛ "термит" заснован је на цивилној летелици, превасходно коришћеној за осматрање, а оно што је тај дрон претворило у борбени, тачније вишенаменски, јесте уградња нишанске станице и лансера за ракете С-8Л. Ради се о модификацији невођених ракета С-8 примарно намењених за борбене хеликоптере, а варијанта присутна на "термиту" одликује се по глави за полуактивно ласерско самонавођење.

Захваљујући описаној модификацији степен прецизности је драстично повећан, а једини недостатак у том сегменту јесте утицај неповољних метеоролошких прилика попут падавина на јачину ласерског зрака за навођење. Међутим, ласерско самонавођење је свакако боља опција од стандардних невођених ракета.

Поред новог уређаја за навођење, на ракету су инсталирана и преклапајућа крила у средини. Максимални ефективни домет С-8Л је шест километара, а због високо-експлозивне фрагментирајуће бојеве главе ракета се може користити за дејство по живој сили, лако оклопљеним возилима и утврђеним положајима непријатеља. На основу до сада представљених примерака, очекује се да ће свака летелица имати по три лансера.

Такође, савремена нишанско-осматрачка станица и систем управљања ватром омогућавају "термиту" самостално откривање циљева, односно "слободан лов", док одлука о дејству по конкретној мети остаје у рукама оператера на земљи.

Услед све веће употребе, као и ефикасности малогабаритних ФПВ (First Person View, FPV) дронова-мултикоптера јасно је зашто се све више пажње посвећује и БПЛ са "хеликоптерским" погоном. Веће димензије, носивост, тј. количина наоружања свакако чине "хеликоптер-дронове" убојитијим средством, поготово када се узму у обзир повећан домет и аутономија лета.

Стога постоји огромна шанса да ће по завршетку прве прозиводне серије, "термит" доживети ватрено крштење на украјинском ратишту. Ово потврђује и досадашња пракса руских снага, имајући у виду чињеницу да је прва употреба немалог броја система обављена управо у оквиру СВО.

image