Прошао воз: Запад пропустио прилику да ојача своје оружане снаге, упозоравају стручњаци

Запад, а посебно Немачка, требало је давно да почну да јачају своје оружане снаге, али је та прилика пропуштена, пише "Фокус", позивајући се на мишљење немачких стручњака.

Како наводе, Бундесвер је сада лошије опремљен него пре почетка сукоба у Украјини. Немачка шаље Кијеву, а сада и Израелу, своје борбене системе и муницију, али не допуњује залихе, а инфлација и раст цена негативно утичу на специјални фонд од 100 милијарди евра за поновно наоружавање војске.

Русија тренутно не представља претњу својим суседима, са изузетком Украјине, каже Александар Либман, професор Слободног универзитета у Берлину. Казахстан, Грузија или Азербејџан се не уклапају у концепт јединственог народа којег се држи Кремљ у Украјини. Осим тога, власти у Астани и Бакуу имају добре односе са својим великим суседом.

"Рекли су- ни инч на исток, кад оно шипак": Путин о обећању НАТО-а да се неће ширити

Руски лидер Владимир Путин је у Грузији своје циљеве остварио још 2008. године када је Москва признала Јужну Осетију и Абхазију као независне државе и стационирала у њима свој контингент. То, наводи Либман, онемогућава улазак Грузије у НАТО. Исто тако, додаје он, Москва није заинтересована да покрене НАТО клаузулу о колективној одбрани нападом на неку чланицу Алијансе.

То ипак не значи да Запад не треба да подиже своју војну моћ, наглашава експерт. Војна сила може да послужи као основа за мир. У том контексту, Либман је подсетио на Хладни рат, када такође није било поверења између Запада и Истока. Али обе стране су знале да директан напад носи велике губитке, па је нека врста "мирног суживота" постала могућа.

Истовремено, требало је још раније кренути у јачање одбране – посебно у Немачкој. Али Берлин је пропустио прави тренутак, каже Ралф Тиеле, председник Немачког војно-политичког друштва.

Према његовом мишљењу, одмах по избијању сукоба у Украјини било је потребно покренути програм пренаоружавања Бундесвера, довођење у ред постојећих система, регрутовање потребног особља, а затим успостављање логистике и производње наоружања, као и увоз и извоз одбрамбених производа.

Али то се није догодило због недостатка буџетских средстава и обиља законодавних препрека, објашњава Тиеле. Са друге стране, "Путин је искористио своје могућности. Руска војна производња и иновације добијају на замаху. Међународни партнери у Северној Кореји и Ирану помажу Москви са оним што им недостаје. А Глобални југ купује руске сировине, испоручује полупроводнике и друге неопходне производе".

Бундесвер је сада лошије опремљен него пре 24. фебруара 2022. Немачка војска стално шаље Украјини, а сада и Израелу, своје борбене системе и муницију. Истовремено, залихе се не допуњују. Специјални фонд од 100 милијарди евра издвојен за наоружавање војске урушава се због инфлације, раста цена и продужења рока испоруке, нагласио је експерт.