Ћутање је злато: Само 40 одсто Немаца верује у слободу говора

Све мање људи у Немачкој сматра да могу слободно да искажу своје политичко мишљење, резултат је анкете коју је спровео Институт за истраживање јавног мњења Аленбах. Слобода говора међу становништвом тако је достигла најнижи ново од 1950-их година, за шта анкетари криве медијску климу.

Чак 44 одсто испитаника верује да морају бити опрезни, односно да воде рачуна са изношењем сопственог мишљења, док тек 40 одсто сматра да могу слободно да изразе своје политичке ставове, пренео је немачки "Цајт".

Слобода говора је иначе право гарантовано у немачком Основном закону.

"Од пада Берлинског зида, када је 78 одсто Немаца врло самоуверено веровало у слободу говора 1990. године, вредности су стално умањиване, прво с владом Герхарда Шредера, затим под канцеларком Ангелом Меркел, да би данас била забележена историјски најнижа тачка", констатују аутори студије.

Додаје се да је истраживање показало велике разлике између анкетираних старосних група. Половина испитаника између 16 и 29 година рекла је да може слободно да говори, 32 одсто верује да мора да пази шта каже, док међу свим старијима у слободу говора верује од 36 до 38 одсто. Што се тиче узраста од 45 до 59 година, 51 одсто сматра да треба да води рачуна о слободном изражавању својих политичких ставова.

Истраживање је забележило и то да партијска припадност игра велику улогу у мишљењу о угрожености слободе говора у Немачкој. Гласачи Зелених уверени су да у Немачкој могу слободно да изразе своје мишљење, чак њих 75 одсто. Само 19 одсто оних који подржавају ту странку рекло је да мора да буде опрезно када изражава своје мишљење – упола мање од присталица свих осталих партија.

Гласачи Алтернативе за Немачку (62 одсто) или ФДП-а (57 одсто) чешће су говорили да треба бити опрезан са слободним изражавањем мишљења. Али присталице СПД-а канцелара Олафа Шолца (46 одсто), Левице (45 одсто) и демохришћана (43 одсто) за нијансу више верују у слободу говора.

РТ Балкан анализа: Због чега су десничарске партије све популарније у Европи?

Такође, забележене су и разлике у мишљењу анкетираних у зависности од нивоа образовања – само 28 одсто испитаних са завршеном основном или средњом школом и 35 одсто са средњом школом рекло је да може слободно да говори, а исто мисли 51 одсто анкетираних са средњом или факултетском дипломом. Људи са нижим образовањем се ређе усуђују да изразе своје мишљење.

Постоје и (минималне) разлике између истока и запада Немачке. На истоку је 35 одсто рекло да може слободно да говори, а 47 одсто да треба бити опрезан, док је на Западу 41 одсто изјавило да може слободно да говори, а 44 одсто да треба пазити с изношењем политичких ставова.

Аутори студије сматрају да су резултати испитивања у вези с медијима које испитаници прате, односно да медијска клима има велики утицај на перципирану слободу изражавања.

Главни извор информација испитаника су државни медији, њих 72 одсто прати  јавну телевизију, а 60 одсто радио. Само 40 одсто анкетираних се информише преко приватних ТВ мрежа.