Свет
Хрватски геополитичар: Нико не зна шта ће бити са Украјином за три месеца
Постоји велика разлика између ове и посете Зеленског Вашингтону пре годину дана, примећује геополитичар Зоран Метер, када је све прштало од оптимизма због очекиваних успеха украјинске контраофанзиве, а он дочекан као херој
Први и кључни фронт ка коме су усмерени погледи из читавог света и даље је Украјина, али тамо ствари не иду у добром смеру, не само за Кијев већ ни за читав Запад, пише хрватски геополитичар Зоран Метер за сајт "Геополитика њуз".
Украјинска летна противофанзива доживела је очигледан фијаско, успркос огромној војној и финансијској помоћи Запада.
Ствари се сада и политички компликују. У изборној години и за САД и за ЕУ, све је неизвеснији наставак финанцијске помоћи Кијеву. То се, у првом реду, односи на Америку, због унутрашњих политичких борби, где републиканци не попуштају у блокади Бајденовог предлога буџета за Украјину у висини од око 60 милијарди долара.
Републиканци желе да се претходно радикално промени америчка политика према мигрантима. Републикаци не прихватају козметичке промене које им нуди Бајден, већ траже исте оне мере које је раније увео Доналд Трамп. То је за Бајдена и демократе посебно неприхватљиво у изборној години, јер је све вероватније да ће његов противкандидат бити управо Доналд Трамп.
Трамп је већ повећао предност која сада износи 47 према Бајденових 43 одсто.
Фијаско Зеленског у Вашингтону
Украјина, која без америчке финансијске и војне помоћи, а то је сада већ свима јасно, дефинитивно неће опстати као држава, постала је талац америчких унутрашњих борби. У мољакању помоћи није помогла ни недавна посета Владимира Зеленског Вашингтону. Заправо, та посета је завршена потпуним крахом.
Зеленски је најпре разговарао с високим службеницима Пентагона, који су му обећали наставак војне помоћи. Потом је обавио састанак са представницима моћне америчке војне индустрије.
Како је навео "Њујорк тајмс", откако је почела руска Специјална војна операција у фебруару 2022, "САД су одобриле 111 милијарди долара помоћи Украјини, од чега је значајан део завршио у рукама америчких компанија које производе наоружање."
Уследили су састанци Зеленског са председавајућим Конгреса Мајком Џонсоном, који је након разговора изјавио да "брига за украјинску безбедност не може имати приоритет пред америчком националном безбедношћу."
Као финале, Зеленски је, без службене помпе и уобичајеног државног протокола, ушетао у Белу кућу на задњи улаз и разговарао са председником Џозефом Бајденом.
Колико су резултати овог разговора били мршави, сведочи чињеница да је, осим познате реторике о "херојству Украјине која се бори против злих руских агресора", Бајден овога пута рекао да ће САД наставити да пружају помоћ Украјини док год то буде могуће". То је значајан одмак од оног што је до сада понављао попут мантре, о пружању помоћи Кијеву док год то буде потребно".
Постоји велика разлика између ове и посете Зеленског Вашингтону пре годину дана, када је он дочекан као херој. Тада је све прштало од оптимизма због очекиваних успеха "украјинске контраофанзиве".
Лопта је пребачена на ЕУ али ни тамо све не иде како је замишљено
Колико је садашња слика по Кијев мрачна, најбоље говори то што је Бајден обећао да ће Украјини послати само скромних 200 милиона долара помоћи. Треба имати на уму да Украјина троши дневно 100 милиона на овај конфликт.
Занимљиво је још нешто, додаје геополитичар Метер. Ни Бајден ни његови најближи сарадници више не говоре о неопходности "наношења стратешког пораза Русији", већ се само наводи како се "Путину не сме дозволити победа", што представља огромну разлику.
На крајње слаб или никакав резултат посете Зеленског указивали су и наслови из водећих америчких медија, за које је сада главна вест борба демократа и републиканаца, као и све слабији рејтинг Бајдена.
Друга вест која је заокупљала америчке медија је хуманитарна катастрофа до које је довела израелска војна кампања без преседана у Појасу Газе.
Лопта је, дакле, пребачена на Европску унију, али ни овде све није све ишло онако како је замишљено.
На самиту ЕУ се одлучивало о две важне ствари. Прва је отварање приступних преговора о чланству Украјине у ЕУ, друга је додељивање помоћи Кијеву у износу од 50 милијарди евра.
Први дан европског самита успело се постићи оно прво, пошто је мађарски премијер Орбан напустио дворану пре гласања. Украјински председник Зеленски је ову одлуку ЕУ одмах назвао "украјинском победом", иако она де факто значи само једно: дуг и трновит преговарачки пут до ЕУ, уколико до њега икад дође.
Виктор Орбан је потом у интервјуу за мађарске медије објаснио кључни проблем европског самита, који је сажео у само једну реченицу, која би ускоро могла постати главни ток европских медија: "Депласирано је разговарати и додељивању 50 милијарди помоћи Украјини за идућих пет година, када се не зна да ли ће она постојати за три месеца."
