Свет
Премијер Белгије: Европској унији потребно још новца, одакле?
Александар Де Кро не прецизира како би блок од 27 чланица прикупио додатне паре - да ли опорезивањем, смањењем трошкова или повећањем доприноса земаља
Европској унији потребно је више новца, указао је белгијски премијер Александар Де Кро за "Политико", само неколико недеља након што земље чланице нису могле једногласно да се договоре око финансирања помоћи за Украјину.
Европски грађани, указује он, све више траже од ЕУ стратешка решења за глобална питања.
"Уз сваки велики изазов са којим се суочавамо, европско становништво, чак и оно евроскептичније, гледа у Европу да реши те изазове, јер земље саме то не могу да ураде. Ако желите да одговорите на те позиве, мораћете да промените своје приоритете, што за нас неизбежно води до дискусије: Одакле нам новац", каже Де Кро чија је земља преузела кормило Савета ЕУ 1. јануара. Он, међутим, нимало не помаже да се ова енигма разреши - не наговештава одакле би могле да дођу додатне паре.
ЕУ тренутно има нешто сопственог новца који прикупља првенствено од доприноса својих 27 земаља чланица и царинских дажбина на увоз из земаља изван ЕУ. Брисел је 2021. увео и порез на пластику широм ЕУ који је осмишљен тако да донесе око шест милијарди евра годишње у касу Берлемона, седишта комисије, али је то била кап у мору у поређењу са буџетом блока од 1,2 трилиона евра за 2021-2027.
Де Кроова идеја да ЕУ треба више новца, покреће контроверзну могућност наметања више пореза на нивоу целог блока и то баш уочи европских избора у јуну, када ће више од 400 милиона људи широм континента изаћи на биралишта.
Белгијски либерал не прецизира одакле би дошли додатни приходи, да ли од европских пореза или других финансијских мера као што су доприноси земаља чланица или смањења буџетских ставки ЕУ.
"Ако желимо да имамо добру дискусију, не желим то превише да коментаришем", рекао је Де Кро.
Предлоге за убирање нових ресурса до сада је блокирала коалиција земаља, углавном из северне и источне Европе, које се противе пребацивању наплате пореза из својих главних градова у Брисел. Штедљиве земље попут Холандије и нордијских земаља више пута су тражиле мањи буџет ЕУ.
"Многе штедљиве земље би плаћале мањи удео у порезима ЕУ, пошто емитују мање угљен-диоксида. Али њихово је филозофско питање: зашто да ЕУ убира порезе", рекао је званичник ЕУ који је остао анониман.
Мађарска десничарска влада такође се противи плановима да се наметну порези широм блока како би се покриле веће камате на готовину. Удео Будимпеште у финансирању ЕУ замрзнут је због замерки у области владавине права.
Тренутно постоји притисак од стране Европског парламента да се широм ЕУ опорезује емисија угљен-диоксида и профит мултинационалних компанија. Очекује се да ће мере генерисати 36 милијарди евра годишње када нови буџет ступи на снагу 2028. године. Они који подржавају додатне приходе за комисију надају се да ће белгијско председавање довести до компромиса.
"Технички рок је да се ово уради пре него што се финализује нови буџет 2027. Али политички рок су избори у јуну 2024", рекао је "Политику" анонимни званичник ЕУ.
Улози су, како медиј оцењује - високи, а временски рок кратак, јер Белгија за шест месеци председавање препушта Мађарској, која се противи порезима широм ЕУ и блокира 50 милијарди евра помоћи Украјини.
