Захтев украјинског председника Владимира Зеленског крајем прошле године за мобилизацијом додатних 500.000 војника у наредних неколико месеци сигнализира очај у ком се нашао Кијев после пропале контраофанзиве, пише "Ејжа тајмс".
Сукоб који траје две године исцрпео је људске ресурсе, а због страха да ће подршка Запада бити смањена, Кијев сада покушава да компензује залихе оружја повећањем броја војника на терену. Проблем је што ће, ако буде усвојен и спроведен, нови приступ мобилизацији изазвати проблеме већ несигурним институцијама и друштву.
Како добровољаца више нема, а велики број војно способног становништва је напустио земљу, власти сада предлажу мере принуде које се крећу од високих казни за избегавање регрутације, преко заплене некретнина и замрзавања приватних банковних рачуна, до поништавања пасоша украјинских избеглица у иностранству.
Паралелно с тим, мобилизацију ће пратити нова економска стратегија за повећање пореског оптерећења грађана и малих и средњих предузећа, док ће социјална потрошња бити радикално смањена.
Присилна мобилизација, смањење права и слобода становништва, стезање каиша у оштрој је супротности са начином живота владајуће елите око Зеленског и сукоб се се све више доживљава као "рат који воде сиромашни".
Демографски трендови у украјинском друштву додатно погоршавају неповољне дугорочне изгледе све већег броја људи који живе у сиромаштву. Очекивани животни век мушкараца смањен је са 65 година у 2021. на 57 година у 2023.
Стопе наталитета су и даље веома ниске, а неки демографи процењују пад на 0,55 беба по породици у 2023. У међувремену, емиграција најквалификованијег и економски најактивнијег становништва се убрзала од почетка сукоба. Све то практично значи да се сиромашни боре док њихов животни стандард додатно опада.