Хрватски геополитичар: Тихи заокрет америчке политике према Украјини

У западним медијима све чешће се појављују текстови у којима се говори о "тихом заокрету" Бајденове стратегије према Украјини, где, осим немогућности наношења војног пораза Русији, велику улогу има и јачање кризе на Блиском истоку, пише хрватски геополитичар Зоран Метер за сајт "Геополитика њуз".

Овом треба додати и неизвесност на Далеком истоку и у Индопацифичкој регији. Не треба заборавити ни на изборе на Тајвану, који се одржавају за две недеље и где Кина све чешће "звецка оружјем".

Украјини све више недостају војници на првим линијама фронта. Руска противофанзива сада само додатно заоштрава овај проблем.

Наставак војне помоћи Кијеву једино је што у овом тренутку Бајден може да учини. САД не желе да оставе Украјину на цедилу, али, у контексту растуће блискоисточне кризе, Американци су приморани да пружају све већу војну помоћ Израелу, а и сами су све дубље војно укључени у конфликте, пре свега у зони Црвеног мора и Персијског залива.

Шта се кува у Вашингтону?

Русији је дословно немогуће нанети војни пораз. У тој ситуацији мења се политика САД према Украјини. Управо је о "тихој промени" стратегије Бајденове администрације према Украјини прошле недеље писао "Политико":

"Будући да је сада америчка и европска помоћ Украјини озбиљно угрожена, Бајденова администрација и европски званичници тихо пребацују фокус са 'потпуне победе Кијева над Русијом' на побољшање њене позиције у будућим преговорима са Русијом."

Кијев признао: Украјинска противваздушна одбрана исцрпљена, Русија стално повећава своје способности

Штавише, неименовани службеник администрације рекао је за "Политико" да је садашњи циљ САД да подрже позицију Украјине у будућим преговорима: "Једини начин да се овај рат заврши су преговори." Другим речима, САД су одустале од обећања о победи над Москвом.

Да се у Вашингтону "нешто кува", сведочи и скорашња изјава руског министра спољних послова Сергеја Лаврова, коју је дао након састанка са индијским шефом дипломатије Субрахманyамом Јаишанкаром у Москви.

"Што се тиче цурења информација о намерама Запада да замрзне сукоб у Украјини и представи је као победника, знамо за способност Запада, пре свега САД да проглашава 'победе'", рекао је Лавров, додајући: "Знамо како су САД 'победиле' у Вијетнаму, Авганистану и Ираку. Ово није први пут да су Американци прогласили 'победу'."

Председник Путин сигурно се неће одрећи тражених безбедносних гаранција за Русију који се тичу будућег ванблоковског статуса Украјине, што би за Бајдена значило потпуни пораз.

Зато ће се рат вероватно продужити током читаве 2024. године, а о томе ће идуће године преговарати Путин и тада већ нова америчка администрација, ко год да јој буде на челу.

Потпуно потцењивање руске војске на Западу

Месецима најављивана као преломна, украјинска противофанзива доживела је потпуни крах и иницијатива поново прелази у руке руских снага.

САД су доделиле Кијеву импресивне количине војне технике и наоружања. Такве количине Кијев више неће никад добити.

Како год било, нико од горе наведених актера у свему овом не спомиње један врло битан елеменат, а то је потпуно потцењивање руске војске: њеног огромног потенцијала и, што је можда најважније, њене способности да учи на властитим грешкама. То је, у свим досадашњим ратовима, важна карактеристика свих озбиљних армија. Често је потребно не само импровизовати већ у ходу мењати читаве стратегије. А, то могу само озбиљне војске.

Русија је успела да брзо покрене интензивну ратну производњу и вишеструко надмаши Запад.

Што је још важније, Москва је успела да промени стратегију да побољша координацију по хијерархијској вертикали и хоризонтали. Тиме је успела да смањи војне жртве.

Председавајући Представничког дома САД: Који је наш крајњи циљ у Украјини?

Кијев ће морати да одустане од "формуле мира Зеленског". Заправо, та "формула" и није била никаква платформа за покретање преговора већ документ о капитулацији Русије, а то су, наравно, сви добро знали, али њени иницијатори су све наде полагали у успех украјинске противофанзиве.

Сада смо опет на почетку кадрирања украјинског круга, закључује Метер, као најсложенијег геополитичког проблема данашњице, о коме ће зависити и наша сутрашњица. Ако те сутрашњице уопште буде.