Свет
Дуга конфронтација: Сукоб у Украјини је само прва фаза у новој борби Москве и Вашингтона
САД налазе у ситуацији у којој њихови прогонитељи брзо сустижу корак, оцењује програмски директор Валдај клуба
Односи Русије и Сједињених Држава ушли су у фазу која се може описати као "дуга конфронтација". Да су интеракције између Москве и Вашингтона и даље биле централни процес међународног живота, као што је био случај током Хладног рата, ова нова фаза би се могла сматрати привременом. Али конфронтација Москва-Вашингтон сада је једна од многих. Што је још важније, одвија се у условима који се дешавају сваких неколико векова – у периоду глобалне прерасподеле моћи и потенцијала ресурса, пише Андреј Сушенцов, програмски директор Валдај клуба.
Овај процес само делимично утиче на Русију и САД. За неколико деценија, центар глобалне производње и потрошње ће се коначно померити у Азију, а центар светске економске гравитације биће на граници Индије и Кине. У том контексту, дугогодишња руско-америчка конфронтација ће остати једна од главних линија раслојавања, али свакако не и једина.
Ова конфронтација, наводи он, ће се продужити зато што се САД, упркос значајним ресурсима и јаким позицијама у кључним областима, налазе у ситуацији у којој њихови прогонитељи брзо сустижу корак.
Четири америчке снаге које подупиру офанзивну стратегију Вашингтона су: још увек напредна војна моћ; централна улога у глобалном финансијском систему, који обезбеђује међународну инфраструктуру за поравнање и конвертибилну валуту; снажна позиција у бројним технолошким областима; америчка платформа за идеологију и вредности, која, заједно са остале три димензије, даје оно што се условно може назвати "пирамидом кредибилитета" за америчку стратегију у свету.
Ова пирамида, наводи Сушенцов, постоји у економској и финансијској сфери, као и у спољној политици и може да објасни ирационално понашање неких европских држава. Неспособни за уравнотежену анализу последица својих одлука, на пример на украјинску кризу, сада су принуђени да се запитају "шта ако САД немају сталне савезнике"?
Крајем 2021. године, у акутној фази украјинске кризе, САД су направиле велику грешку одлучивши да примене стратегију сламања Русије. Стратегија сламања увек се заснива на значајним материјалним, моћним и идеолошким предностима, поседовању иницијативе и веровању у брзи пораз противника. То је била идеја Александра Великог када је започео свој поход: веома напредна војска, поседовање напредне војне технологије за то време - фаланге и коњичке јединице.
Током читавог похода нису претрпели ниједан пораз. Главна препрека за Македонце била је конфронтација са грчким плаћеницима из Атине, који су користили класичну позициону стратегију - што дуже избегавање одлучујуће битке, мобилизација и чување ресурса.
САД су покушале да разбију Русију, а да нису поседовале супериорне ресурсе, и погрешно су процениле и своје и могућности својих савезника, у покушају да остваре своје циљеве – а то су да изолују Русију, да подстакну унутрашње протесте и подрију подршку влади, да створе велике препреке на линији фронта и, као резултат, поразе Москву што је брже могуће. Сада је конфронтација у војној сфери ушла у другу фазу и Американци су принуђени да траже излаз из ове ситуације.
Америчку стратешку културу карактерише транзициони приступ савезницима и за очекивати је да ће у неком тренутку цена поседовања "украјинске имовине" бити превисока да би Американци и даље имали користи од тога.
То не значи да ће након условног окончања украјинске кризе САД престати да покушавају да користе офанзивну стратегију сламања Русије. За њих, пише Сушенцов, Русија је кључни ривал у одређивању главног питања 21. века: да ли ће се америчка хегемонија наставити, или ће свет кренути ка уравнотеженијем полицентричном систему?
Драма "хегемоније или полицентричности" неће бити разрешена у Украјини, јер ће бити других тачака напетости у Азији, на Блиском истоку, у Африци и на крају на западној хемисфери, где ће Русија и САД бити на супротним странама барикада.
Руска конфронтација са Американцима ће трајати дуго, иако ће бити одређених пауза, које ће САД искористити да предложе питања од заједничког интереса за дискусију. Из искуства Хладног рата препознајемо заједничку одговорност за опстанак човечанства и сматрам да су ризици нуклеарне ескалације у конфронтацији релативно мали, наводи Сушенцов.
Задатак Русије ће бити стварање мреже односа са државама истомишљеника, у које ће можда на крају бити и неке са Запада. Стратегија САД је насилно гашење тачака стратешке аутономије, што је Вашингтон успео да уради у западној Европи у првој фази украјинске кризе, али је тај потез био један од последњих успеха у том погледу.
