"Политико": Европска комисија нема покриће за заплену руске имовине
Европска комисија разматра правна решења која би оправдала конфисковање имовине руске државе и држављана зарад финансирања Украјине, али стручњаци сумњају да за то постоји адекватан правни оквир.
О заплени руске имовине у ЕУ се расправља већ дуго. Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен и немачки канцелар Олаф Шолц су крајем октобра позвали на осмишљавање "новог Маршаловог плана" за "опоравак, реконструкцију и модернизацију Украјине" руским средствима, док је портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова указала да би било какво конфисковање и замрзавање руске својине требало назвати "крађом".
Како сазнаје "Политико", ти планови разрађивани су у новом документу Европске комисије где се наводи да "први корак ка могућем конфисковању" представља проналажење начина за "боље праћење, идентификацију, замрзавање и управљање руском имовином".
Међутим, прва препрека на путу ка отимању приватне и државне руске својине, чија се вредност процењује на око 300 милијарди долара, и која подразумева замрзнута руска средства у Централној банци, али и средства и приходе санкционисаних појединаца и ентитета, јесте то што за такав механизам тренутно не постоји правни оквир.
"Можда и постоји пут којим би ЕУ могла да легално конфискује замрзнуту имовину према међународном праву, али он је вероватно узак, дуг и непроверен", сматра адвокат из фирме "Хјуз Хабард енд Рид" Јан Дунин-Васовиц.
Руска средства се не могу дирати без сагласности Русије
Брисел већ спрема предлоге да се избегавање санкција води као кривични прекршај, али "Политико" наводи да би то при конфисковању руске својине помогло само у случају изречених пресуда, којима би претходиле године парничења и чији исход није загарантован.
Већина руских средстава спада под стране инвестиције које су заштићене законом и међународним споразумима између Русије и појединих земаља ЕУ.
Даље, ЕК би морала да утврди директну везу између сваког појединачног предузеђа и конфликта у Украјини како би оправдала конфисковање, указао је професор међународног и економског права и управљања на Универзитету у Амстердаму Стефан Шил.
У документу се додаје да су замрзнуте руске резерве у Централној банци покривене конвенцијом УН о правном имунитету страних држава и њихове својине.
"Према међународном праву, прилично је јасно да без сагласности Русије не можете користити руска средства из Централне банке", додао је Шил.
ЕУ измишља ново кривично право
ЕУ такође разматра увођење опорезивања имовине коју санкционисани појединци желе да пренесу ван ЕУ.
Ни такво решење не би прошло без својствених правних главобоља, будући да би циљало специфичну групу појединаца, а што је, како наводи "Политико", у супротности са одредбама о недискриминацији у међународном праву.
У том случају, руски држављани који желе да повуку своја средства из ЕУ могли би да се бране људским правом на имовину.
"ЕУ хоће да уводи ново кривично право", закључио је Шил, који сматра да ни за један од ових сценарија не постоји ваљан правни преседан.
