Свет
Чланице ЕУ подржале план за коришћење замрзнутих руских средстава
Одлука долази уочи самита у четвртак на којем се очекује да ће лидери ЕУ одобрити 50 милијарди евра финансијске подршке Украјини
Чланице ЕУ подржале су план за издвајање милијарди евра замрзнуте имовине руске Централне банке као први корак ка њиховом могућем коришћењу за обнову Украјине, саопштила је белгијска мисија која тренутно председава у Савету ЕУ.
Једногласна одлука донета касно синоћ, која тек треба да буде формализована у наредним недељама, део је демонстрације подршке Кијеву уочи друге годишњице Специјалне руске операције.
Такође долази уочи самита у четвртак на којем се очекује да ће лидери ЕУ одобрити 50 милијарди евра финансијске подршке Украјини, преноси "Фајненшел тајмс".
Од 260 милијарди евра руских девизних резерви које су имобилисане 2022. као одговор на операцију Москве, 191 милијарда евра се налази у белгијском "Еуроклиру", централном регистру хартија од вредности.
Према споразуму који је потписан јуче, профит који је остварио "Еуроклир" биће одвојено књижен и неће се исплаћивати као дивиденде акционарима све док земље ЕУ једногласно не одлуче да успоставе "финансијски допринос буџету (ЕУ) који ће бити прикупљен од ових нето добити да подржи Украјину", наводи се у нацрту текста у који је увид имао "Фајненшел тајмс".
Како је раније објаснио европски дипломата, Европска комисија је предложила да се приходи од замрзнуте руске имовине чувају на посебним рачунима како би касније могли да се употребе за финансирање Украјине. У овој фази нема говора о пребацивању тих средстава у буџет ЕУ или директно Украјини. Механизам за пренос средстава још увек није разрађен.
Тај намет ће бити "у складу са важећим уговорним обавезама и у складу са европским и међународним правом", додаје се у тексту.
Не постоји временски оквир када би такав посебан предлог требало да буде направљен, а обухватиће само будући профит и неће се примењивати ретроспективно.
Европска комисија у децембру није успела да формулише предлог о управљању руском имовином који би омогућио преусмеравање профита у заједнички буџет ЕУ, с обзиром на забринутост Европске централне банке да би то могло да изазове финансијску нестабилност и мере одмазде Русије.
Одвојени притисак који предводе САД и подржавају Велика Британија, Јапан и Канада да се у потпуности конфискују руска средства, а не само профит, суочава се са отпором европских чланица Г7, посебно Немачке, Италије и Француске.
Тренутно је у земљама ЕУ замрзнуто око 200 милијарди евра суверене руске имовине.
Почетком 2022. године, како је известила Банка Русије, скоро половина од 630,6 милијарди долара њених средстава била је у средствима у кључним резервним валутама.
Министарство спољних послова назвало је замрзавање руске имовине у Европи крађом, уз напомену да ЕУ циља не само на средства приватних лица, већ и на државну имовину.
Кремљ је навео да би доношење оваквих одлука представљало "још један корак у кршењу свих правила и норми међународног права".
