У протеклих годину дана Иран је успео да повећа производњу нафте на петогодишњи ниво од око 3,2 милиона барела дневно, зарадивши милијарде долара упркос америчким санкцијама усмереним, бар на папиру, на иранску нафтну индустрију.
Тај новац, пише "Блумберг", финансира не само Иран већ и њихове савезнике у Сирији, Ираку, Јемену и Либану.
После напада на америчку војну базу у Јордану, за који Вашингтон криви Иран, председник САД Џозеф Бајден обећао је одлучан одговор. Бајдену ће његови војни сарадници понудити низ опција, међу њима и таргетирање нафтне индустрије – друге по величини после САД, наводи "Блумберг".
Интересантно је, ипак, како је Иран успео да продајом санкционисане нафте заради, према неким конзервативним проценама, око 10 милијарди долара.
Постоје три теорије.
Једна каже да је Вашингтон затворио очи на спровођење санкција, користећи прилив петродолара као шаргарепу да доведе Иран за преговарачки сто за нови нуклеарни споразум.
Откако је Бајден на власти, иранска производња је порасла за скоро 50 одсто (Међународна агенција за енергију процењује да је 2023. Иран дневно производио 445.000 барела више него 2022). Уз то, иранска нафтна индустрија имала је користи од снижавања цена бензина уочи америчких избора 2023.
Друга теорија је да је Бајденова администрација била принуђена да склопи пакт са ђаволом. Прошле године, приоритет у Вашингтону је био смањење цена нафте како би се нанела штета Русији, а већа производња у Ирану била је једини начин да се посао заврши.
Трећа теорија каже да је Иран постао паметнији, проналазећи начине да заобиђе санкције, а Вашингтон није успео да смањи јаз.
У сваком случају, чини се да је Бела кућа саучесник акцијом или некомпетентношћу. Америка је субвенционисала борбу Ирана против Америке.