Како би се било шта у Европској унији постигло ових дана, потребно је да мађарски премијер Виктор Орбан не буде присутан у соби када се доносе одлуке, пише бриселски "Политико".
Ипак, да ли ЕУ може да на тај начин заобиђе једног од својих лидера? Да ли је то одржив модел? Да ли остали лидери једноставно могу да закључају Орбана у ресторану?
Средином децембра, након трочасовне дискусије о отварању приступних преговора са Украјином, немачки канцелар Олаф Шолц имао је предлог за мађарског премијера: "Зашто не би отишао по кафу?"
Уколико Обран није желео да пристане на отварање преговора са Кијевом, предложио је Шолц, он би могао да накратко изађе из собе у којој се о томе одлучује. Он је тај предлог изложио пред осталим европским лидерима током састанка Европског савета.
То би, рекао је немачки канцелар, омогућило да преосталих 26 лидера одобри украјински пут ка чланству у ЕУ, за шта би иначе био неопходан консензус.
Ипак, прописи ЕУ дозвољавају да једна држава остане суздржана, што је Орбану омогућило да каже да није подржао тај предлог, иако је он на крају усвојен.
Шолцова стратегија се у тој ситуацији показала као успешна, а "Политико" истражује да ли би она могла да се примени и када је реч о изгласавању помоћи за Украјину.
Усвајање тог пакета изискује измену буџета ЕУ, што значи да га мора потврдити Европски савет, у ком седе лидери 27 држава чланица, наводи професор права ЕУ на универзитету ХЕЦ у Паризу Алберто Алемано.
Ипак, у складу са Чланом 312. (2) Уговора о функционисању Европске уније, "Европски савет може, једногласно, да озваничи Савет (Европске уније) да усвоји буџет квалификованом већином".
(Људи који нису упознати са детаљима у функционисању ЕУ би у овом тренутку могли да се изнервирају због тога што Европски савет и Савет ЕУ нису иста ствар, наводи "Политико").
То значи да би Обран могао да напусти гласање и омогући осталим лидерима да једногласно овласте Савет ЕУ да одобри буџет квалификованом већином, чиме би се избегао мађарски вето.
Алемано каже да овде није реч о "рупи у закону", већ о "стратешком коришћењу консензуса, који омогућава појединим чланицама да остану уздржане без блокирања других".
Ипак, критичари сматрају да је реч о неозбиљној стратегији која не би требало да прерасте у праксу на састанцима Европског савета.