Тежња немачке владе да привуче више украјинских избеглица као радну снагу пропала је у светлу значајне финансијске подршке која је пружена онима који траже склониште у земљи, известио је у понедељак таблоид "Билд". Лист наводи да је само 25,2 одсто избеглица из Украјине у Немачкој тренутно запослено, у поређењу са 78 одсто у Данској и 66 одсто у Чешкој.
Удео је такође значајно већи у неколико других држава ЕУ, укључујући Пољску (65 одсто), Шведску (56 посто) и Холандију (50 одсто).
Извештај је указао да широм ЕУ украјинске избеглице добијају статус привремене заштите без потребе да пролазе кроз сложену процедуру азила, да су интегрисане у здравствене и социјалне системе и да им је дозвољено да одмах раде.
Међутим, програми финансијске подршке за избеглице се разликују. У Немачкој, самци или самохрани родитељи добијају 563 евра (604 долара) месечно, док деци припада између 357 и 471 евра у зависности од старости. Осим тога, плаћени су им и трошкови становања.
Чешка даје 200 евра хитне помоћи, док су трошкови живота у хостелу покривени у ограниченом временском периоду. У Пољској, украјинске избеглице имају право да примају једнократну исплату од 66 евра и дечији додатак од 110 евра месечно.
Немачка влада предузима кораке да убрза интеграцију десетина хиљада украјинских избеглица на своје тржиште рада, позивајући компаније да олабаве своје захтеве за немачким језиком и нудећи додатну обуку. Прошле године, министар рада Хубертус Хајл најавио је покретање такозваног "турбо запошљавања" са циљем да се упосле милиони избеглица – посебно Украјинаца.
"Шпигл" је, позивајући се на нацрт извештаја о федералној потрошњи, недавно објавио да већина украјинских избеглица у Немачкој који су се уписали на курсеве интеграције које финансира влада није успела да их заврши.
Лист је резултате назвао "отрежњујућим", с обзиром на цену програма. Курсеви су први пут покренути 2005. године и тренутно имају годишњи буџет од око милијарду евра.