Летонија наставља са дискриминацијом: Руски избацују из школа

Министарство образовања Летоније објавило је да ће у тој држави руски као други страни језик бити избачен из школског програма, а да ће уместо њега ђаци учити неки од званичних језика Европске уније, преноси летонска државна телевизија ЛСМ.

Ове промене требало би да доведу до "пуне интеграције младих људи у европски образовни систем кроз учење званичних језика ЕУ, што ће им помоћи да пронађу запослење у, али и изван Европске уније", објављено је у саопштењу Министарства.

Први страни језик, који летонски ђаци имају од првог разреда, по правилу је неки званични језик ЕУ, најчешће енглески. У четвртом разреду они бирају други страни језик, а према истраживању из 2021. године готово пола школа у Летонији се, услед недостатка наставника, нуди само један избор – руски.

Измене прописа које планира министарство требало би да промовишу учење других европских језика и избацивање руског из школског прогреама. Ипак, Летонци су убрзо наишли на проблеме у примени нових правила, пошто тој држави недостају професори других европских језика. Из тог разлога, очекује се да до избацивања руског језика неће доћи пре 2026. године.

Летонски председник Егилс Левитс је још почетком фебруара ове године предложио је да се неки од званичних језика Европске уније уведе као обавезан други језик у основном образовању.

Он је том приликом нагласио да циљ образовног система у деловима државе где живе Руси не треба да буде "јачање положаја мањинских школа", већ "јача интеграција у летонску заједницу", пренео је ЛСМ.

Министарка образовања Анита Муижниеце подржала је ту идеју, али је нагласила да се прво мора решити проблем недостатка наставника.

Руси и руски језик у Летонији

Руси и руски језик присутни су на простору данашње Летоније више векова. Према последњем совјетском попису, одржаном 1989. године, етнички Руси су чинили 34 одсто становништва Летонске ССР, док је руски језик био матерњи за 42 одсто житеља те републике. Осим Руса, већина летонских Белоруса, Украјинаца, Пољака и Јевреја говорила је руски језик као матерњи, док је још око 40 одсто становника Летоније руски користило као други језик.

Након стицања независности 1991. године, велики број летонских Руса није добио држављанство нове државе, иако су у тој бившој совјетској републици живели деценијама. Они због тога нису могли да гласају, обављају јавне функције, па чак ни да раде у појединим државним институцијама, попут полиције. Од њих се очекивало да положе тест летонског језика и историје како би добили држављанство и постали равноправни грађани, што су многи Руси одбијали, сматрајући такве услове дискриминаторним.

Ни положај руског језика у Летонији није био много бољи. У совјетском периоду, руски је био језик комуникације између различитих народа који су живели у тој републици, пошто га је говорила велика већина грађана. Ипак, летонске власти су током последње три деценије водиле политику темељне "коренизације", односно промовисања летонског као заједничког језика свих грађана Летоније.

То је често укључивало и мање или више отворену дискриминацију руског језика, а те мере су често имале подршку летонске јавности. На пример, више од 75 одсто становника ове државе је на референдуму 2012. године гласало против предлога да се руском језику додели статус другог званичног језика у Летонији, иако га као матерњи говори више од трећине становништва.

Дискриминација последњих година све присутнија и у образовању

Летонски парламент је 2018. године изменио закон како би забранио коришћење руског језика у високом образовању, како на државним тако и на приватним универзитетима. Овај закон предвиђа да се сви студијски програми на државним универзитетима морају организовати на летонском језику. Пре него што је овај закон измењен, Министарство образовања је проценило да око трећина студената приватних универзитета у тој држави похађа наставу на руском језику.

Исте године, власти у Летонији донеле су и законе који промовишу употребу летонског језика у основном и средњем образовању, са циљем да у наредних неколико година тај језик постане једини у званичној употреби у образовном систему. Иако су ове измене предвиђале да припадници националних мањина могу да похађају наставу на свом матерњем језику, јасно је да је оваква мера била усмерена против летонских Руса, од којих многи и даље немају држављанство, па самим тим ни статус мањине.

Закон о образовању наишао је на критике Уједињених нација и Савета Европе, али летонски Уставни суд у томе није видео проблем када је пресудио да се он не коси са Уставом. Летонске власти своје одлуке најчешће правдају "потребом за промоцијом летонског језика и идентитета", као и "промоцијом учења званичних језика ЕУ", намерно избегавајући сваки помен руског језика.

Летонски званичници често су коришћење руског језика индиректно повезивали са наслеђем "руског и совјетског империјализма". Коментаришући закон о промени назива улица и јавних места из совјетског периода, од којих многи симболизују наслеђе руске заједнице у тој земљи, летонски председник Левитс рекао је да "у Летонији нема места за знакове идеологије совјетских окупатора и руских империјалиста".

Занимљива је и чињеница да је Лавитс током истог говора Летонију назвао "европском државом", имплицирајући да она поштује и негује европске вредности. Како је једна од њих и поштовање људских и мањинских права, која Летонија несумњиво крши у случају своје руске мањине, ова изјава делује у најмању руку иронично.