Војна база Холздорф некада је била понос комунистичке Источне Немачке, стратешки ослонац за земље Варшавског пакта које су се супротстављале НАТО-у. Сада би требало да постане један од највећих бедема Запада против Русије.
"Више од 500 милиона евра биће потрошено на нову инфраструктуру овде - хангаре, радионице и нове области летачких операција", рекао је "Фајненшел тајмсу" пуковник Кристијан Гунт, немачки официр задужен за план проширења базе у коју би ускоро требало да стигне 60 нових хеликоптера "чинук" да замене старе "сикорски ЦХ-53", као и израелски ПВО системи "ероу" способни да обарају интерконтиненталне балистичке ракете пре него што уђу у Земљину атмосферу.
Нови хеликоптери и ПВО системи се плаћају из новог Бундесверовог фонда од 100 милијарди евра који је постао средишњи део новог, тврђег приступа Берлина националној безбедности.
Специјална војна операција у Украјини подстакла је Немачку да одлучи да постане најјача војна сила у Европи, са издвајањем од два процента БДП за одбрану - НАТО циљ на који се обавезала још 2014. али до ове године није испунила.
Немачка ће ове године потрошити скоро 72 милијарде евра на одбрану, више него што је икада урадила у историји Бундесвера. Из редовног буџета биће око 52 милијарде евра, а из инвестиционог фонда 19,8 милијарди евра.
Али расте забринутост шта ће се догодити после 2027. године, када фонд пресуши. Стручњаци верују да ће земља тада морати да издвоји додатних 25 до 30 милијарди евра из општег буџета како би испунила циљ од два одсто - што је огромна сума која би могла да натера Берлин да нагло смањи социјалну потрошњу.
"Потребна нам је шира дискусија о томе одакле ће доћи додатних 30 милијарди евра", каже Кристоф Хојзген, дугогодишњи саветник за спољну политику бивше канцеларке Ангеле Меркел, а сада шеф Минхенске безбедносне конференције почиње ове недеље.
"Биће нам потребна велика дебата о ресурсима и начину на који се они додељују. А мој утисак је да се влада плаши ове расправе и да је само одлаже", додао је он.
Званично и у јавности, кабинет Олафа Шолца тврди да је циљ од два процента остварив, нарочито после позива председничког кандидата Доналда Трампа Русији да нападне чланице НАТО-а које не измирују своје обавезе према Алијанси. Приватно, нико не зна како остварити тај циљ, нарочито ако се има у виду криза у коју је запала највећа економија Европе.
"Да ли ћемо морати да смањимо буџет за социјалну помоћ? Укинемо кочницу дуга? Подигнемо порезе?", упитао је (приватно) један министар. "Одлажемо одлуку - али нешто ћемо морати да жртвујемо. Рачуна једноставно нема".
Војни званичници годинама упозоравају да су сви капацитети Бундесвера исцрпљени. По завршетку Хладног рата, немачка војска је од најјаче у Европи постала "сироче" које нико не жели и која је лошије опремљена сада него пре почетка СВО. Немачка је Кијеву дала своје најбоље оружје и опрему и још није јасно како ће и када залихе поново бити попуњене.
Међутим, потенцијално већи проблем је питање дугорочног финансирања. "Почињемо многе пројекте набавке који неће бити завршени до тренутка када се потроши 100 милијарди евра", каже Јохан Вадепул, портпарол ЦДУ за одбрану и спољну политику. "Платићемо део борбених авиона Ф-35, део борбених возила пешадије, део нових бродова, али не све. Зато финансирање мора да се настави".
Недостатак јасноће у погледу финансирања је велики недостатак за произвођаче оружја, који нерадо улажу у нове производне капацитете без гаранције будућих поруџбина. "Индустрија мора да зна да има купце – рецимо петогодишњи или десетогодишњи план са загарантованим откупом", каже Мари-Агнес Страк-Цимерман, председница одбора за одбрану Бундестага.
Ту је и проблем у вези са једним од најамбициознијих планова Немачке - стационирањем бригаде од 5.000 људи у Литванији, што ће бити прва стална страна ротција те земље од Другог светског рата.
Стручњаци кажу да још није јасно како ће се бригада формирати. Потенцијални регрути још немају појма где ће њихове породице бити смештене, где ће њихова деца ићи у школу или где њихови партнери моћи да раде.
"Не можете да испуните своје обећање о слању оперативне оклопне бригаде у Литванију без додатног особља и материјала", рекао је Маркус Грубел, посланик ЦДУ, министру одбране Борису Писторијусу. "Бригада за сада нема довољно новца".
То је заправо суштина једног од највећих изаова Писторијуса и Бундесвера - мањак особља. Немачко министарство одбране планира да повећа војску са 183.000 активних војника на 203.000 до 2031. Али то ће бити огроман задатак, посебно имајући у виду старење немачког становништва и све већи недостатак квалификованих радника.
Чак и сада, сваке године мора да се попуни 20.000 слободних места пошто професионални војници и добровољци напуштају службу или се пензионишу. А захтеви за особљем само ће расти.