Која је цена систематске демилитаризације Европе? Десетине милијарди долара и 20 година које ЕУ нема

Одсуство непосредне претње и војна доминација Сједињених Држава довели су до "систематске демилитаризације" Европе која се сада суочава са више изазова када је реч о јачању одбране - од вишедеценијског недовољног улагања, фрагментације војно индустријског сектора и недостатка људи и сировина, пише Радио Слободна Европа (РСЕ).

Крај Хладног рата довео је до дубоких промена у врстама оружаних сукоба у које су укључене НАТО снаге јер су ратове великих размера заменили мањи окршаји против неравноправних противника. Како је већина европских армија изграђена је за операције против побуњеника у далеким земљама, оне су лоше опремљене за борбу против добро наоружаног непријатеља у копненом рату.

Данас су Русија, Кина и Индија рангиране као војно моћније од Велике Британије, најбоље оцењене европске војске, док су Јужна Кореја, Пакистан и Јапан испред Француске, друге највеће европске силе, према сајту "Глобал фајерпауер". Са друге стране Интернационални институт за стратешке студије упозорава да би Британија у сукобу високог интензитета исцрпила залихе муниције за осам дана.

Да би се проширили војни капацитети европских снага и поново покренула давно обустављена производња, како би се попуниле залихе и послала помоћ Украјини, осим десетина милијарди евра улагања биће потребно и 20 година. А постоје најмање три конкурентна захтева у европској одбрамбеној индустрији која морају хитно да се испуне.

Прво, НАТО и ЕУ морају да наставе испоруке оружја Украјини. Друго, европске чланице НАТО-а морају да попуне сопствене залихе исцеђене помагањем Кијева. Треће, европске чланице НАТО-а морају да прошире и створе веће залихе модерног оружја. То практично значи да ће чланице НАТО-а морати истовремено да развијају следећу генерацију муниције и прате напредне технологије као што су хиперсонично, аутономно и јефтино оружје.

"Коначно, у спровођењу ова три приоритета Европа мора да негује индустријску базу способну да се такмичи са мобилисаном руском индустријском базом", оцењују аналитичари вашингтонског Центра за стратешке и буџетске процене Кетрин Елгин и Тајлер Хакер.

Томе треба додати загушене ланце снабдевања, али и чињеницу да је произвођачима компоненти интересантнија аутомобилска индустрија од војне. Са друге стране, произвођачи траже гаранције да потражња неће пасти када се сукоб у Украјини заврши.

Како мали Џорџ замишља 2044: Русија из чиста мира креће на Европу, покорава НАТО у два корака

РСЕ у својој анализи војних залиха Европе наводи да Европска унија заправо нема заједничку визију одбране, а томе су допринеле и САД од којих је Стари континент зависио након Другог светског рата и које су искористиле свој утицај да одврате ЕУ од развоја одбрамбених ресурса из страха да би то умањило моћ НАТО-а.

То је све резултирало расцепканом одбрамбеном индустријом ЕУ где свака компанија на друге гледа као на ривале и где Европа користи пет пута више различитих система наоружања од САД, а располаже много мањим буџетом.

Хјуго Мајер, истраживач Центра за међународне односе (ЦЕРИ) и Стивен Брукс, професор Дартмут колеџа називају проблем са којим се суочава Европа као "стратешку какофонију" коју дефинишу као "дубоке разлике широм континента у свим доменима политике националне одбране, пре свега у перцепцији претњи".

Практични резултат је доминација националних, а не европских интереса у одбрани. Да би се прилагодила на сукоб високог интензитета против добро опремљеног непријатеља, Европи неће бити потребно само време и новац већ, како оцењује Интернационални институт за стратешке студије, "културолошко ресетовање".