Амерички обавештајац открива: ЦИА гуши слободу говора на интернету након Крима и Донбаса

Од појаве интернета, америчке обавештајне агенције користе слободу говора за организовање протеста и државних удара у другим земљама, потврђује бивши службеник Стејт департмента Мајк Бенц у интервјуу Такеру Карлсону.

Све се променило 2014. године, када је америчка технологија довела до супротног ефекта на Криму и у Донбасу. Тада је одлучено да се прекине слобода говора на интернету, наводи овај експерт.

Интервју Владимира Путина Такеру Карлсону на српском језику

Извршни директор Фондације за слободу интернета Бенц каже да је могућност праћења и коришћења слободе говора на интернету употребљавана као начин да се заобиђе владина контрола медија на местима као што су Централна Азија или други делови света. Све технологије за слободу говора на интернету првобитно су креирале америчке обавештајне службе, додаје овај стручњак.

"ВПН-ови, виртуелне приватне мреже за сакривање ваше ај-пи адресе, Тор, даркнет и на крају чет-румови са шифрованим порукама: све ово је првобитно створено као ДАРПА пројекти или као заједнички пројекти ЦИА-НСА за помоћ групама које подржавају обавештајне агенције, да свргну владе које су стварале проблеме у администрацији Клинтонове, Буша или Обаме. И овај план је радио као магија од отприлике 1991. до 2014. године, када је дошло до преокрета у концепту слободе говора на интернету и његовој корисности", наводи Бенц.

Он додаје да је упечатљив пример ове врсте слободе говора на интернету било "арапско пролеће" 2011-2012, када су све владе које су се противиле Обаминој администрацији, у Египту и Тунису, свргнуте једна за другом као резултат револуција које су започеле на Фејсбуку и Твитеру.

И Стејт департмент је веома блиско сарађивао са компанијама власницима друштвених мрежа. Подсећа се на чувени телефонски позив Џареда Коена из "Гугла" упућен колегама у "Твитеру" са молбом да не раде рутинско одржавање како би одређена опозициона група у Ирану могла да користи Твитер за победу на изборима.

Пентагон плаћа интернет цензоре за "друштвено ослушкивање"

Дакле, слобода говора је првобитно била инструмент државне контроле служби безбедности, истиче Бенц. Он, међутим, каже да се 2014. године, након државног удара у Украјини, догодио неочекивани контра-пуч када су се Крим и Донбас одвојили.

Они су се одвојили уз војну подршку, додаје он, за шта је НАТО тада био потпуно неспреман.

"Имали су последњу очајничку шансу, а то је било гласање за припајање Крима Русији 2014. године. А када су грађани Крима умом и срцем гласали за улазак у састав Руске Федерације, ово је у очима НАТО-а била последња кап за концепт слободе говора на интернету. Основна природа рата како га је НАТО видео променила се у том тренутку", закључује овај стручњак.