"Плата" за трансродност: Помоћ сиромашнима, или промоција једне идеологије и дискриминација?

Српска изрека "има пара ко хоће да ради" у Сан Франциску и Палм Спрингсу вероватно би гласила - "има пара, ко хоће да буде трансродан". Јер, транссексуалци у овим градовима ће, само зато што су то што јесу, у зависности од тога где живе, месечно добијати новчану надокнаду већу од просечне српске плате - 900 евра у Палм Спрингсу, и 1.200 у Сан Франциску.

Сан Франциско ће, како преноси "Епок тајмс", овако даривати 55 својих становника, а приоритет ће имати "трансродни, небинарни, родно неконформистички и интерсексуални људи који су такође црнци али и људи који немају документа, сексуални радници и бивши осуђеници".

Да ли су ови програми "начин за борбу против сиромаштва" или су, како каже једна од лидерки групе "Наша дужност" Ерин Фридеј, "индиректна промоција проституције и других незаконитих радњи давањем приоритета трансродним осуђеницима и сексуалним радницима"?

За Грега Бурта из верске организације "Калифорнијски породични савет", дилема не постоји. Програми су дискриминаторни и контрапродуктивни.

"Та политика је глупа јер ће подстаћи сиромашне да се идентификују као трансродне особе како би добили 1.200 долара. Јер, не постоји медицински тест или визуелни идентификатор да се зна ко је трансродан", рекао је он.

И отворено трансродна градоначелница Палм Спрингса Лиза Мидлтон, имала је резерве према програму подршке транссексуалцима, иако га је, на крају ипак подржала.

"Не верујем да ће програми загарантованог прихода какви су тренутно замишљени моћи да досегну до нивоа проблема који покушавају да реше. Не верујем ни да је стављање програма на терет буџета општинске управе одговарајући корак јавне политике. Без обзира на то, спремна сам да гласам", рекла је она.

Републиканац Ренди Економи, житељ долине Коачела и "аутовани" геј, рекао је за "Епок тајмс" да су градоначелница и савет Палм Спрингса град из "ЛГБТК пријатељског"  претворили у "много радикалније место".

Јер ово је 2017. године постао први град у држави у коме је читаво градско веће ЛГБТ.

"Коришћење трансродности као политичког друштвеног експеримента је апсолутно бесмислено и опасно", рекао је Економи, који је иначе "прелетео" у јато Републиканаца када је пре две деценије напустио Демократску странку због њене "бизарне опсесије сексуалношћу и полом".

Економи се такође оштро противи и уплитању деце у приче о родном идентитету- било да се то ради у учионици или ван ње.

"Постало је друштвено прихватљиво и рутински да узмете дете од 5 или 7 година и дозволите му да почне да мења пол. Мислим да је то за осуду. Окрутно је према деци да их ставите у тако ужасну ситуацију док им ум не сазри и развије се", изричит је Економи.

Колико се деци у овом делу планете заиста намеће трансродност, можда најбоље показују и подаци Института "Вилијамс" Универзитета Калифорнија - Лос Анђелес, по којима малишани, узраста од свега три до 17 година тренутно чине око 18 процената укупне трансродне популације, што је прилично невероватна бројка. Речита је, међутим и бројка од 42 одсто, што је проценат трансродне популације коју чине тинејџери и омладина.

Ерин Фрајдеј која се, иначе, противи промени пола малолетника и младих сматра да је "трансидентификованим особама потребна помоћ око менталног здравља, а не неограничен кеш".

"Осим тога, јавна средства не би требало да се троше на промовисање идеологије која подржава давање експерименталних хормона који изазивају рак и стерилитет код деце, као и уклањање здравих делова тела", рекла је Фрајдеј.

У Калифорнији се иначе око 1,93 одсто деце узраста од 13 до 17 година идентификује као трансродно, док одраслима изгледа овај идентитет није нарочито привлачан, будући да чине свега 0,49 одсто укупне трансродне популације ове државе.