Жалопојка у Минхену: Шта је покварило расположење западним лидерима на безбедносном форуму?

Светски лидери су се након јануарског Давоса средином фебруара традиционално окупили и на "Давосу за одбрану", како се Минхенски безбедносни форум често назива.

Управо је на том месту пре 17 година руски председник Владимир Путин упозорио да Русија доживљава ширење НАТО-а на исток као претњу. Њега ове године није било, али су Русија и њен сукоб са Украјином поново били тема број један на панелу који је окупио званичнике из више десетина земаља. 

Ипак, за разлику од прошле године када су форумом доминирале најаве нових пакета помоћи за Украјину и контраофанзиве у коју су Кијев и његови савезници полагали велике наде, атмосфера је ове године била дијаметрално супротна – већина учесника је на самит дошла, али и са њега отишла незадовољна.

Како је уочио Би-Би-Си, окупљањем су доминирала два човека која нису ни допутовала у баварску престоницу – Владимир Путин и Доналд Трамп.

Трампова сенка над Минхеном

Управо је некадашњи амерички председник сенка која се надвија над новим пакетом америчке помоћи за Украјину, који се већ недељама налази "на чекању" у америчком Конгресу – пре свега због противљења републиканаца блиских Трампу.

Западни, али и украјински званичници провели су пуна три дана понављајући да ће, без додатних 60 милијарди долара америчке помоћи, Кијев "изгубити рат".

Украјински председник Владимир Зеленски је, очигледно забринут, поновио да његова земља нема алтернативе за америчку помоћ. "За нас, тај пакет је од виталног значаја. Тренутно не разматрамо алтернативе зато што рачунамо на САД као стратешке партнере", нагласио је он током конференције за новинаре са америчком потпредседницом Камалом Харис.

"Не постоји план Б ако Конгрес не одобри пакет помоћи, већ само план А", потврдила је и Харисова, која није пропустила прилику да нападе Трампа, тврдећи да "Американци никада неће прихватити председника који се клањао диктатору".

Награду за најдепресивнијег учесника форума је, ипак, однео литвански министар спољних послова Габријелијус Ландсбергис, који је на Иксу – уз своју црно-белу фотографију – написао да "ствари не иду како треба".

"Неутемељени оптимизам је облик самообмане, то нас демобилише. Како можемо да очекујемо да ћемо убедити јавност да је потребно улагати више у одбрану и да заузмемо чвршћи став против Русије ако лидери не признају да за то постоји хитна потреба?", написао је он.

Запад више нема "магичних решења" за Украјину

Ипак, чак и ако би амерички Конгрес одобрио нови пакет помоћи – што у овом тренутку не изгледа извесно – нико није понудио конкретан одговор на питање: како би украјинска "победа" заправо изгледала?

Иако су неки од америчких конгресмена, попут сенатора из Вирџиније Марка Ворнера, изјавили да би нови пакет помоћи представљао "прекретницу" у сукобу, изјаве дате "иза кулиса" оцртавају знатно другачију слику ситуације у Украјини.

Како је пренео "Политико" на основу разговора са осам америчких конгресмена и пет страних званичника, планови Запада се сада своде на "спречавање колапса украјинске војске" – што је далеко од бомбастичних најава "победе и заузимања Крима" које смо могли да чујемо пре само годину дана.

Иза Украјине се налази тешка 2023. година, коју су обележили неуспешна контраофанзива и велики губици на бојном пољу. Ипак, сви индикатори указују да ће 2024. бити још тежа, као и да би Кијев ускоро могао да остане како без војника, тако и без муниције.

Одлазећи премијер Холандије: Маните се кукњаве због Трампа, помозите Украјини

Док су званице у Минхену позивале на наставку подршке за Украјину, са фронта су стигле најновије вести: руске трупе су, након вишемесечних борби, успеле да заузму Авдејевку, градић у околини Доњецка који је скоро деценију служио као главно упориште украјинских снага на том делу ратишта.

Остали проблеми остали у другом плану

То што је питање Украјине и ове године доминирало разговорима у Минхену није претерано изненађење. Ипак, чини се да су друге горуће теме, пре свега рат у Појасу Газе, добиле знатно мање пажње него што заслужују.

Шеф европске дипломатије Жозеп Борељ изјавио је да су Израелу потребна политичка, а не војна решења, као и да би  Западна обала могла да постане ново жариште.

"Да, морамо да окончамо рат у Гази, али Западна обала је права препрека за решење две државе. Западна обала кључа", рекао је он.

Његов амерички колега Ентони Блинкен је, ипак, поновио да је америчка подршка јеврејској држави "непоколебљива", док су израелски званичници поновили да преговора о решењу две државе неће бити док Хамас не буде потпуно уништен.

Ипак, све је више гласова који наговештавају да се подршка Израелу полако али сигурно топи.

"Један велики закључак са овогодишњег форума у Минхену је да су Израелци много изолованији – укључујући ту и пријатеље и савезнике – него што мисле", написао је председник "Јурежа" групе Ијан Бремер на Иксу.