Минхен 2.0: Израелски план за лов на Хамас

Први потез у израелској кампањи лова на одговорне за напад 7. октобра већ је повучен.

У јануару је дроном нападнута вишеспратница у Бејруту и седам припадника Хамаса и либанске политичке фракције Џама Исламија је убијено. Израелски званичници нису ни потврдили ни демантовали да стоје иза напада, али се између редова може прочитати да су покренули кампању лоцирања и елиминисања одговорних за нападе на југ Израела, пише "Политико".

"Наша позиција је да ће свако у командној структури Хамаса, сви који су одговорни за масакр 7. октобра, платити цену", рекао је Марк Регев, саветник израелског премијера Бенјамина Нетанјахуа, новинарима у Тел Авиву 10 дана након напада у Бејруту. "Доћи ћемо до њих и правда ће бити задовољена", додао је.

Минхен 1972.

Шеф израелске обавештајне службе Мосад, Давид Барнеа поручио је да је његова агенција "одлучна да изравна рачун". Барнеа је то поручио на сахрани свог претходника Цвија Замира који је надгледао израелску кампању за убиство палестинских милитаната иза убистава израелских олимпијских спортиста 1972. у Минхену.

"Биће потребно времена, баш као и после масакра у Минхену", рекао је Барнеа и додао: "Али докопаћемо их се где год да буду... Свака арапска мајка треба да зна- ако је њен син учествовао, директно или индиректно, у клању 7. октобра, он ће бити убијен".

Прву израелску кампању атентата покренула је пре пола века легендарна премијерка Голда Меир. На мети су били они који су планирали и руководили јуришом на собе израелских спортиста и њихових тренера на Олимпијским играма у Минхену у септембру 1972. године.

Једанаест Израелаца је погинуло у драми са таоцима; број жртава је био већи због неуспешне немачке спасилачке мисије. Двојица израелских спортиста су погинула када је осам наоружаних нападача из "Црног септембра", огранка "Палестинске ослободилачке организације" (ПЛО), упало у спаваоницу тима у олимпијском селу. Још деветоро је убијено, заједно са пет Палестинаца, у накнадној размени ватре на војном аеродрому где су Немци припремили заседу након што су пристали да дозволе милитантима да одлете у Каиро заједно са таоцима.

Операција "Божји гнев"

Слично као и напади 7. октобра, покољ у Минхену је трауматизовао Израел. Убиства су појачала дубоко укорењене страхове и подстакла исту жељу за одмаздом која је и сада видљива у Израелу.

У почетку, Меир није била вољна да користи тероризам за борбу против тероризма, да циља и убија палестинске милитанте у иностранству, посебно у Европи.

"У неким од мојих разговора са Голдом, она је изразила забринутост да би наши људи могли да буду умешани у незаконите радње на европском тлу", рекао је Замир за лист "Харец" 2006. године. Али шеф шпијуна је успео да омекша премијеру рекавши јој да би то било више чин одвраћања него освете. Меир је пристала на операцију "Божји гнев", тајну кампању за проналажење и убијање оних за које се сумњало да су планирали и извршили напад у Минхену.

Агенти су регрутовани из специјалних снага Израелских одбрамбених снага - укључујући извиђачку јединицу "Сајарет маткал" - и из обавештајних агенција Мосад и Шин Бет, а затим послати у Европу. Израелски "осветници" побили су ПЛО и Фатах званичнике у Риму, Паризу, Никозији, Атини, Варшави. Последњи који су убијени у кампањи били су Абу Ел Хасан Касим и Хамди Адван којима је експлодирала бомба у аутомобилу на Кипру 1988. године - 16 година после Минхена.

Немају где да се сакрију

Слична кампања се очекује и сада. У офанзиви коју је ИДФ покренуо убијено је 29.692 Палестинаца, док је два милиона људи расељено. Припаднике Хамаса јуре специјалне јединице које се позивају на псалм 18: "Терам непријатеље своје и стижем их, и не враћам се док их не истребим".

Прогон је тренутно фокусиран на југ Газе - Кан Јунис или Рафу, али нико не очекује да ће се Израел ту зауставити. "Израел ће их све ловити, све, где год да су, где год, и они то знају", рекао је Дени Данон, бивши израелски изасланик при Уједињеним нацијама.

"Они знају да се не могу сакрити у Бејруту, у Катару, у Турској, у Европи", казао је Данон и додао: "Мораће да се крију много година, јер је одговоран свако ко је стајао иза масакра, финансирао га и обучавао убице".

Израел се показао способним да делује у најнепријатељскијем окружењу, изводећи успешна убиства чак и у Ирану.

Један од главних организатора осветничког похода 1973. Ехуд Барак, који је спасао путнике лета 571 компаније "Сабена" које су отели припадници "Црног септембра" и који је 1975. испланирао "Операцију гром", спасавање отетих путника "Ер Франса" у Уганди, има суморну поруку за Хамас: "Гонићемо их до следеће генерације".

Израелци објашњавају да је "брига о цивилима" једини разлог зашто не крену директно на лидера Хамаса Јахју Синвара. А то је и разлог зашто Хамас не пушта преостале таоце.

Афера Лилехамер

За израелске лидере, међутим, постоји и елемент уздржаности још од Минхена, нарочито ако планирају да поново следе своје мете у Европу.

Траг мртвих Палестинаца привукао је пажњу и подстакао медијске спекулације да Израел стоји иза атентата. Иако су неки без сумње били срећни што су им видели леђа, тешко су могли да подрже незаконита убиства на европском тлу и плашили су се да буду оптужени за затварање очију.

Њихови најгори страхови су се обистинили у јулу 1973. са оним што је постало познато као афера Лилехамер, названа по норвешком скијалишту 110 миља северно од Осла, где су агенти Мосада убили мароканског конобара док је шетао испред куће са трудном женом.

Погрешно су га идентификовали као такозваног Црвеног принца, Али Хасана Саламеха, шефа јединице Фатах командоса "Снага 17" и шефа операција "Црног септембра". Норвешка полиција ухапсила је пола туцета Мосадових агената - али је вођа тима Мајкл Харари успео да побегне из мреже и побегне у Израел.

Током полицијских испитивања, агент Мосада који је патио од екстремне клаустрофобије открио је информације како би добио трансфер у затворску ћелију са прозором. Оно што је рекао Норвежанима је подељено са другим европским полицијским снагама и подстакло је рацију на сигурну кућу у Паризу. Рације су покренуле друге, а бујица информација пружила је прве дефинитивне доказе о израелској кампањи атентата.

Меир је била принуђена да заустави операцију "Божји гнев", али на кратко, док се Израелци не регрупишу. Пет година касније, Црвени принц је лоциран и убијен, а са њим и четворо невиних пролазника. Иронично, главни архитекта "Минхена" Абу Дауд, им је измакао.

Убедљиво порицање

Да ли би се Израел извукао са таквом кампањом атентата сада, пошто Европа постаје узнемирена и забринута због страних сила, посебно које шаљу убице да убијају дисиденте и пребеге? Да ли би европске владе показале исту стрпљивост коју су вероватно показале када је кампања после Минхена била у току?

Садашњи шефови Мосада и Шин Бета одбили су да коментаришу, али не и пензионисани шеф Шин Бета Јаков Пери.

"Европљани су навикли да Израел долази и убија терористе", рекао је Пери за "Политико". "Они једноставно не могу да буду држављани тих земаља – не могу бити Французи или Белгијанци, на пример. Али они који су одговорни за нападе 7. октобра ће на крају бити прогоњени. Ово ће бити урађено, иако, наравно, са убедљивим порицањем", додао је он.

Бивши премијер Ехуд Олмерт се слаже. "Сви они заслужују да буду убијени због онога што су урадили", рекао је он за "Политико".

"Америци је требало 10 или више година да убије Осаму бин Ладена. У реду, треба времена. Лична судбина оних који су починили, организовали, оркестрирали и координисали злочине 7. октобра не зависи нужно од одређеног временског оквира. Морамо да уништимо инфраструктуру Хамаса, да уништимо њихове финансије, морамо да уништимо линије снабдевања, морамо да уништимо њихове залихе оружја. Све ово морамо да урадимо. Лична судбина лидера може потрајати дуже, али на крају дана, ми ћемо доћи до свих."

Чак и у Европи?

"Мислим да Израел никада не ради нешто што није лепо", рекао је он. "Тако да нећемо учинити ништа што није лепо". Затим је додао иронично се осмехнувши: "И, наравно, ако се нешто деси у Европи, то дефинитивно неће бити Израел".