Сукоб против Хамаса показао се скупљим од очекиваног: Може ли Израел себи да приушти рат?

У наредних неколико недеља, израелски премијер Бенјамин Нетанјаху требало би да добије одобрење парламента за кризни "ратни буџет".

Тај буџет, пише "Економист", представљаће раскид са прошлошћу. Социјална потрошња (која је, захваљујући социјалистичким коренима, била великодушна у Израелу) биће смањена у корист финансирања оружаних снага земље. Војни буџет ће се скоро удвостручити од 2023. до 2024. Израелски неписани друштвени уговор, који је седамдесетак година обећавао и великодушну социјалну заштиту и снажну војску, сада је под претњом.

Израелски рат против Хамаса показао се скупљим од очекиваног. Између октобра и децембра, израелска економија се смањила за петину по годишњој стопи, у поређењу са претходна три месеца – више него двоструко од контракције коју је предвидела Банка Израела. У истом периоду, преко 750.000 људи, или шестина радне снаге, било је одсутно са посла, од којих су многи били евакуисани или резервисти. Прошлог месеца рејтинг агенција "Мудис" први пут је снизила кредитни рејтинг земље. Све ово поставља питање: Може ли Израел себи да приушти рат?

Основни проблем је фискални, објашњава "Економист". Уочи Хамасовог напада 7. октобра, однос дуга Израела према БДП-у био је 60 одсто, што је знатно испод просека у групи углавном богатих земаља ОЕЦД. Од октобра до децембра, оружане снаге су потрошиле 30 милијарди шекела (8 милијарди долара) поврх своје уобичајене потрошње, што је износ еквивалентан два одсто БДП-а. И није само ствар у већем буџету за оружане снаге; влада такође троши на смештај за евакуисане, планове за одсуство и подршку резервистима.

За Америку или Јапан такав "војни буџет" не би био проблем. У Израелу, међутим, увек постоји шанса да избије још неки сукоб. Ако би технолошка индустрија земље била погођена, можда у рату који укључује друге регионалне силе, до четвртине пореза на доходак земље би било у опасности.

Последњи пут када је Израел ушао у сукоб у садашњим размерама, током Јомкипурског рата 1973. године, његов однос дуга је прешао 100 одсто, што је изазвало финансијску кризу. Како је централна банка штампала новац, инфлација је порасла на 450 одсто до 1985. године, а банкарски сектор је пао.

Многи страхују да је Нетанјахуов буџет превише "раскошан". Иако, у временима кризе, владе могу да позајмљују да би ствари наставиле да се одвијају, мудро је да то чине скромно. С обзиром на жељу Израела да повећа војну потрошњу, издаци се неће ускоро вратити на предратне нивое. Као резултат тога, влади је потребан план за стабилизацију дуга док потрошња остаје висока, наводи "Економист".

Порези Израела у 2022. години вредели су 33 одсто БДП-а, нешто испод просека ОЕЦД-а. Нетанјахуов буџет, међутим, укључује само скромна повећања. Порез на додату вредност ће порасти за један процентни поен на 18 одсто; здравствени порез на доходак ће порасти за 0,15 процентних поена. Креатори политике брину да би повећање корпоративних пореза довело до тога да технолошки сектор, који је веома мобилан и који се већ бори да пронађе раднике, побегне из земље. Оштрији порези на домаћинства би ризиковали смањење потрошње и још више отежали живот онима који се већ боре због рата.

А када се све заврши, опоравак ће ићи споро. Израелска економија почива на слабо плаћеним палестинским радницима, а и пре рата тржиште је било "натегнуто". Иако експерти не очекују финансијску кризу из 1970-их, овај рат ће их заболети – нарочито јер ће ударити по џепу обичног становништва смањењем издвајања за пензионо, социјално, обрзовање.

Другим речима, закључује "Економист", Израел ће морати да бира између два стуба свог друштва – војске или државе која брине о својим становницима.