Молдавија, Гагаузија, Придњестровље, Русија и шта ће ту Макрон?

Председник Француске Емануел Макрон изјавио је да би руски продор ка Кијеву и Одеси био повод за НАТО интервенцију. Француски председник је први од западноевропских лидера најавио могућност званичног слања својих трупа у Украјину, а пре тога је изјавио да Париз не треба да има "црвене линије" када је у питању подршка Кијева. 

Међутим агресивна антируска реторика Емануела Макрона у вези са Украјином мало кога може да изненади. Након што су САД скоро сву одговорност за помоћ Кијеву пребациле на Европску унију, Париз, узимајући у обзир двоумљење канцелара Немачке Олафа Шолца око слања ракета великог домета, покушава на сваки начин да постане политички лидер ЕУ. 

Молдавија и Јерменија као одмазда 

Без обзира на антируске изјаве, Макрон, као и САД и ЕУ генерално, схвата да је немогуће победити Русију. Зато је француски председник кренуо да дестабилизује регион. У кратком временском периоду Француска је изненада побољшала сарадњу са Молдавијом и Јерменијом потписујући низ споразума са Кишињовем и Јереваном. 

Прес служба Министарства одбране Јерменије саопштила је 23. фебруара да су након преговора у Јеревану министри двеју земаља потписали низ споразума, укључујући и преквалификацију јерменских официра у Француској. Шефови војних министарстава двеју земаља навели су и низ нових области за даљу сарадњу, а Макрон је обећао да ће Јерменији послати ракете "мистрал" и системе ПВО, ако затреба. 

Сличан случај је и са Молдавијом. Шефови двеју земаља потписали су споразум о сарадњи у области одбране који предвиђа проширење сарадње која постоји од 1998. године и обухвата питања обуке војног особља, контроле ваздушног простора, учешћа у међународним мисијама и размене технологије.

Француска ће у наредним месецима отворити сталну "одбрамбену" мисију у Кишињеву, рекао је француски председник Емануел Макрон на заједничкој конференцији за новинаре са председницом Молдавије Мајом Санду у Паризу.

"Отварање сталне одбрамбене мисије у Кишињеву у наредним месецима ће нам омогућити да ефикасније радимо на јачању наше сарадње у смислу образовања, обуке и интероперабилности наших оружаних снага", рекао је он.

Председница Маја Санду, која је на власти од 2020. године, води агресивну антируску политику и покушава да уведе Молдавију у ЕУ и НАТО, као и да је максимално зближи са Румунијом, иако је већина грађана против тих одлука.

Судећи по редовним и многобројним антивладиним протестима, грађане Молдавије, једне од најсиромашнијих држава у Европи, више занима економско стање и добри односи са Русијом, него милитаризација и обрачун са Москвом зарад сумњиве перспективе. 

Са друге стране, Француска покушава да постане лидер ЕУ. Макрон не сматра да му је Шолц конкурент и користи пад немачке привреде како би постао прво лице ЕУ.

Не треба заборавити ни Африку. Француска је добила неколико болних шамара од низа афричких земаља које су замениле француски утицај сарадњом са Русијом и Кином. И управо је то један од разлога зашто је Француска толико заинтересована за земље бившег СССР. 

Придњестровље између две ватре

Придњестровље је непризната држава која је садашњи статус добила 2. септембра 1990. године након краћег војног сукоба са Молдавијом. У Придњестровљу живи око пола милиона људи, међу којима око половине има руски пасош. 

У складу са споразумом од 21. јула 1992. године, на територији Придњестровља налази се мали мировни контингент руских оружаних снага, формиран 1995. године на бази 14. армије, која је учествовала у оружаном сукобу. из 1992. године.

Становништво Придњестровља је проруско и противи се антируским ставовима Кишињева и прикључивању ЕУ и НАТО. Тираспољ трпи велики притисак, санкције и економску блокаду јер је са једне је Молдавија, са друге - Украјина. 

Милитаризација, економска блокада и претње Кишињева плаше Придњестровље, које страхује од новог оружаног сукоба. Због тога је Придњестровска Молдавска Република крајем фебруара затражила од Русије да јој пружи помоћ у условима економске блокаде из Молдавије.

"Критична ситуација захтева хитну и максимално активну међународну интервенцију како би се спречила ескалација тензија и спречило да ситуација прерасте у кризу", наводи се у документу. Заштита интереса становника Придњестровља је један од приоритета, Русија увек пажљиво разматра пристигле захтеве, саопштило је руско Министарство спољних послова.

Гагаузија - притисци и претње

Гагаузија је аутономија на југу Молдавије која је настала 23. децембра 1994. године од насеља у којима су више од 50% становника били Гагаузи, као и од оних у којима је већина становника, на основу резултата референдума, добровољно пристала да приступи аутономији. Главни град Гагаузије је град Комрат.

Као и у случају са Придњестровљем, Кишењев покушава економски и политички да угуши аутономију која се залаже за добре односе са Русијом.

Гувернерка Гагаузије Јевгенија Гацул је посетила Русију 6. марта и састала се са председником Владимиром Путином. Гуцул је говорила о притисцима централних власти Молдавије на Гагаузију а председник Русије је обећао да ће региону пружити подршку. Због тога се званичне власти у Кишињеву спремају да ухапсе гувернерку која се након посете Русији вратила у Молдавију где су је дочекале многобројне присталице. 

"Не плашим се ничега, јер народ Гагаузије је иза мене, иза мене је истина. Нисам прекршила закон. Нисам урадила ништа лоше. Напротив, желим да будемо пријатељи са свима, а посебно са Руском Федерацијом", рекла је Јевгенија Гуцул.

Према њеним речима, Кишињев Гагаузији одузима овлашћења, не поштује права грађана, покушава да смањи буџет аутономије. Међутим, "Гагаузија нема избора и иде напред". 

Односи Кишињева са Придњестровљем и Гагаузијом ће наставити да се погоршавају, узимајући у обзир да званичне власти Молдавије не планирају да разговарају са представницима регија које сматрају својима. Наравно, западни свет и Француска пре свега ће стати на страну Маје Санду, што може само да допринесе новој ескалацији на овим просторима.