РТ Балкан анализа: Зашто се Америка плаши ТикТока?

Представнички дом Конгреса усвојио је закон којим ће популарна апликација ТикТок бити забрањена у Сједињеним Америчким Државама, осим ако је компанија са седиштем у Кини не прода.

Закон је усвојен због забринутости да тренутна власничка структура компаније представља претњу по националну безбедност. Закон је усвојен са 352 гласова "за" и 65 "против", а пропис сада треба да се нађе и пред Сенатом, за који је нејасно да ли ће га усвојити или не. 

Адвокат Мирко Мркић, предавач на Факултету за медије и комуникације, подсећа да ово није први "рат" између ТикТока и америчких друштвених платформа.

Сједињене Америчке Државе су, наиме, врло брзо након што се појавио ТикТок одлучиле да у систем платформе Јутјуб уведу такозвани Јутјуб шортс - снимке у трајању до 60 секунди.

"То је био њихов одговор на ТикТок, како би постали конкурентни. Принцип је исти, покретом прста склањате један видео-клип, прелазите на други, и тако у недоглед...", објашњава Мркић за РТ Балкан.

Конгрес усвојио закон о могућој забрани ТикТока; Кинези поручили: Обиће вам се о главу

Међутим, како наводи, технолошка стварност је таква да је Јутјуб сада најспорија платформа међу онима које се превасходно користе у сврхе рекламирања. 

ТикТок је много ефикаснији, првенствено због посебно развијеног и прецизног алгоритма.

"ТикТок кориснику допушта различите временске опсеге у којима ће се приказати неки садржај, који је, ипак, довољно кратак да држи максималну пажњу. Тај формат је сада најпопуларнији, посебно међу музичарима и певачима, који ову платформу користе за рекламирање", додаје наш саговорник.

Он напомиње да ТикТок има много бржи и презицнији алгоритам у односу на америчког конкурента, те да корисник може да примети колико "пеца", па чак и пикосекунд задржавања на некој теми покреће лавину. Тако, уколико корисник покаже интересовање за неку област, алгоритам га у даљем коришћењу упућује на сличан садржај. Уколико, са друге стране, корисник "брже боље" одлучи да ту тему заобиђе, алгоритам то такође препозна и ту тему потпуно запостави.

Он додаје да "Американци мисле да се ради о потенцијално безбедносном ризику, с обзиром да тако вешт алгоритам, то јест вештачка интелигенција, препознаје интересовања, делотворно сервира садржај, а можда чак може и да усмери пажњу ка неком закључку".

"Плаше се да се не прошверцују разне политичке поруке под окриљем разоноде - јер је разонода један од најделотворнијих вектора. Страхују и од тога да се њиховом живљу, које користи ТикТок, не наметну неамерички политички закључци и тенденције. Да ли је то основано или није, не знам, и свако ко каже да зна, осим ако није или у Дубокој држави или на челу Америке или Кине, вас лаже", додаје Мркић.

Он истиче да је Кина, иако овај закон још није ступио на снагу, врло опреко реаговала и поручила да ће њихов одговор, уколико се САД усуде да укину ТикТок, бити моменталан.

"Само они знају шта под тиме подразумевају. Ниједна држава неће дозволити да начин на који се брани буде очигледан. Међутим, овај одговор је довољно јак да Америка ни сада није сто одсто сигурна да ли ће да ратификује овај закон. Они су условили Кину да прода ТикТок, наравно некој фирми која је позиционирана уз амерички политички правац", закључује Мркић.

САД најавиле нове мере

Амерички секретар за трговину Ђина Рејмондо изјавила је пре неколико дана да би САД могле додатно да пооштре контролу приступа Кине софистицираним технологијама у вези са производњом полупроводника.

Она је указала на то да би Вашингтон могао да појача кампању према Пекингу, како би га спречио да се надмеће са америчким војним капацитетима, пренео је "Блумберг".

"Не можемо да дозволимо Кини приступ нашој најсофистициранијој технологији како би развијала војни сектор и учинићемо све што је потребно да заштитимо своје људе, у шта спада и пооштровање контрола", казала је Рејмондова.

"Блумберг" наводи да администрација председника САД Џозефа Бајдена размишља о новим санкцијама за неколико кинеских технолошких компанија, укључујући и произвођача меморијских чипова "Чангксин мемори технолоџис".

"САД стално процењују да ли чине довољно како Кина не би користила америчке технологије чипова и вештачке интелигенције за потребе своје војске", додала је Рејмондо.

Агенција напомиње да је Вашингтон већ дуже време усредсређен на кинеску индустрију чипова, тако што намеће свеобухватније контроле извоза напредних машина за производњу полупроводника и софистицираних чипова, попут оних који се користе за развој вештачке интелигенције (АИ).