Свет
Ратно профитерство на делу: Како амерички војно-индустријски комплекс вештачки подиже цене наоружања
Шесторица чланова Сената, на челу са Бернијем Сандерсом, позвали су ово тело да поново упостави "Труманов комитет" из Другог светског рата, који је био задужен да открива и спречава ратно профитерство
Сенатор Берни Сандерс недавно је у Сенату оптужио амерички војно-индустријски комплекс, односно велике произвођаче оружја, да непрекидно вештачки подижу цене наоружања, посебно оног које се испоручује Украјини.
На пример, цена ракета "стингер" 1991. године износила је 25.000 долара. Током 2020, попела се на 119.320 долара, али је током 2023. досегла невероватних 400.000 долара, што значи повећање од укупно 16 пута.
Следећи пример су преносиве противтенковске ракете "џавелин", чија је цена 2002. године износила "скромних" 126.000 долара за лансер и 78.000 долара за једну ракету. Године 2021, цена лансера је порасла на 249.700 долара, а ракета на 216.717 долара. То је повећање од 1,9, односно 2,8 пута.
Цена хаубица М777 је 2008. износила тачно два милиона долара, да би 2017. порасла на 3,73 милиона долара. Њена најновија цена у 2023. је премашила четири милиона долара, што значи да је поскупила за око 200 одсто.
Цена ракетних система М142 ХИМАРС била је 2014. године 3,5 милиона долара, 2022. године 4,3 милиона долара за домаће тржиште, односно 19 до 36,6 миолиона за америчке сателите из НАТО-а. Уколико не рачунамо продају у иностранству, повећање је износило 23 одсто.
Цена дронова "свичблејд" је 2018. била 45.000 долара, да би 2022. износила 56.063 долара, плус још 30.000 долара такозваних везаних трошкова, што је повећање од укупно 24,5 одсто.
Борбена возила "бредли" коштала су 1993. "само" 1,11 милиона долара. Током 2016. цена им је порасла на 1,84 милиона долара, досежући у 2022. години 3,3 до 4,35 милиона долара. Цена развиканих "бредлија" порасла је између 300 и 400 одсто.
Популарни тенкови "амбрамс", од којих су поједини аналитичари на Западу очекивали да ће довести до преокрета на ратишту у Украјини, коштали су 4,3 милиона долара, да би им 2023. цена скочила на 10,66 милиона долара. То значи да су поскупели 250 одсто.
Цена возила "оскош" М-АТВ, отпорних на мине (МРАП), 2017. била је 385.000 долара, али је 2023. досегла 470.000 долара, што износи 25 одсто.
Коначно, цена ракетних система МИМ-104 "патриот" 2003. износила је 225 милиона долара, плус два милиона долара по ракети. Године 2022. цена им је скочила на једну милијарду долара, плус 4,1 милион долара по ракети. Повећање износи преко 400 одсто за лансер и више од 200 одсто за ракете.
Ратно профитерство америчке војне индустрије
Како је тим поводом констатовао аналитичар Вилијам Хартунг на сајту "Риспонсибл стејткрафт", време када буџет Пентагона стално расте, а председник Џозеф Бајден назива америчку индустрију наоружања «арсеналом демократије», идеално је за америчке произвођаче оружја.
То је, додао је Хартунг, "управо идеално време за произвођаче оружја да се упуштају у преваре и злоупотребе, или, другачије речено, у ратно профитерство."
У међувремену, Пентагон и лобисти војне индустрије у Конгресу непрестано дискутују о начину како да се осигура што брже и што лакше пребацивање новца произвођачима, без обзира на квалитет произведеног наоружања.
Услед тога, шесторица чланова америчког Сената, на челу са Бернијем Сандерсом, позвали су ово тело да поново успостави "Труманов комитет". Реч је о телу из доба Другог светског рата, чији је званични назив био Специјални комитет за истраживање програма националне одбране. Овај комитет је био задужен да открива и спречава ратно профитерство.
Како профитирати од сопствених грешака
Како примећује Хартунг, у САД има много тога да се истражи. На пример, зашто компаније "Локид Мартин" и "Рајтеон" троше милијарде долара на откуп акција, чији је циљ да повећају вредност њихових деоница, уместо да улажу тај новац у развој нових војних капацитета.
Постоји образац неограниченог подизања цена компоненти које се продају Пентагону, тврди Хартунг. Осим тога, произвођачи контролишу софтвер који је потребни за поправку опреме коју продају америчкој (и било којој другој) војсци.
"Велика петорка" америчке војне индустрије, коју чине фирме "Локид Мартин", "Боинг", "Рајтеон" (сада РТКС), "Џенерал дајнамикс" и "Нортроп Груман", даје им могућност да диктирају цене програма наоружања из једноставног разлога што Пентагон нема где да их купи.
Највећи "посао" је онај који је са Пентагоном уговорио "Локид Мартин" за авион Ф-35, који би током наредних деценија требало да постане главни авион у ваздухопловству и морнарици.
Иако је то најскупљи авион у историји Пентагона, он можда никад неће бити спреман за борбена дејства. Почев од 2021, Пентагон је утврдио да авион има преко 800 мањкавости, које тек треба да буду отклоњене. Реч је о проблемима са софтвером, системима одржавања, снабдевањем мотора горивом и сталним прекорачивањем трошкова за кључне компоненте.
Другим речима, све док се пронађу другачија решења, како закључује Хартунг, "`Локид Мартин` ће наставити да убире милијарде долара и да профитира од исправљања сопствених грешака."
