Русија или Маск? Европа пред тешким "свемирским" изазовом

Ако европски астронаути икада пожеле вожњу у свемир, суочиће се са забрињавајућим избором између тога да то ураде са Русијом или са Илоном Маском.

То је зато што свемирске силе континента немају начина да пошаљу своје астронауте у орбиту, приморавајући врх Европске свемирске агенције (ЕСА) да или склопи уговоре са руским "Роскосмосом" или са Масковим "СпејсИксом" у оквиру уговора преко НАСА-е, на основу ког се сервисни модули мењају за места на мисији.

У доба брзе стратешке аутономије - и велике потрошње на свемир од стране САД и Кине - ниједна од ових опција лансирања не одговара Француској.

"Најважнији изазов је да Европа сачува независан приступ свемиру", рекао је француски министар економије Бруно Ле Мер у тренутку када је ЕСА одобрила свој буџет од 16,7 милијарди евра који не подразумева значајно инвестирање у слање људских посада у свемир.

Док Француска већ дуже време заговара развој свемирског транспорта са космодрома у Француској Гвајани, Немачка - нови ривал Паризу по питању трошкова за ваздухопловство - има друге идеје.

"Не би требало да национализујемо свемир, тако да је сарадња, по мени, у реду", рекао је немачки вицеканцелар Роберт Хабек за "Политико" на питање да ли је Европи потребно да сама доведе своје астронауте у орбиту. "У реду је ако сарађујемо."

У пракси, то значи да ће други одлучивати када ће Францускиња Софи Адено, Шпанац Пабло Алварез Фернандез и Белгијанац Рафаел Лижоа, сви представљени као део следеће генерације европских астронаута, отићи у орбиту. А опције нису сјајне.

Руска војна операција у Украјини значи да су будући договори о лансирању ракетног система "Сојуз" са космодрома Бајконур у Казахстану мало вероватни. Иако постоје наде да ће "Старлајнер" компаније "Боинг" постати конкурентан, Масков "СпејсИкс" и његов систем "Кру драгон" тренутно је једина опција за одлазак у свемир.

Неке свемирске дипломате се већ питају да ли је зависност од технолошког милијардера заиста много боља од везивања за Москву.

"Зашто је Европа једина велика сила која није у стању да пошаље своје астронауте у свемир? То је важно питање", рекао је директор ЕСА за истраживање људи и робота, Дејвид Паркер. "Нема сумње да Европа има техничку способност да то уради, питање је имамо ли воље."

Свака одлука о изградњи свемирских летелица које могу да пошаљу људе у орбиту из европских космодрома мораће да сачека до 2025. године, када се министри ЕСА следећи пут буду састали да направее програмски буџет.

Политичари, са друге стране, планирају да размотре изгледе за мисије са посадом на привременом састанку чланица ЕСА у Немачкој крајем следеће године.

"Потребне су нам ове позитивне приче о нашем напретку", рекао је Томас Дермине, белгијски државни секретар за свемир, који подржава слање људи у свемир. "Верујем - и схватам да сам овде више Француз него Немац - да су нам потребни велики снови да бисмо подстакли напредак."

Европске владе се нису озбиљно бавиле плановима за свемирску летелицу спремну за посаду откако је програм "Хермес", назван по грчком богу путовања, одбачен раних 1990их усред техничких изазова и сарадње великих сила после Хладног рата.

Одсуство европског система значило је да је повлачење НАСА-иног програма "Спејс шатл" 2011. дало руском "Сојузу" монопол на путовања астронаута на Међународну свемирску станицу док се "СпејсИкс" није покренуо 2020.

"Да смо имали европско средство за приступ свемиру током читавог тог периода... били бисмо у много бољој позицији", рекао је Томас Песке, француски астронаут који је био први Европљанин који се возио на "Кру дрегоном" 2021.

Песке подржава стварање европског програма са људском посадом, а његова колегиница, Италијанка Саманта Кристофорети, је током затворене седнице на самиту ЕСА тражила од министара да пажљиво размотре трошкове људских летова у свемир.

Најновији буџет ЕСА од 16,9 милијарди евра до 2025. године већи је од 14,4 милијарде евра договорених 2019. и 10,3 милијарде евра утврђених 2016. Ипак, поређења ради, НАСА-ин буџет за 2022. је скоро 30 милијарди долара.

Ако министри желе да се позабаве тим питањем, предлози су већ на столу. Француски произвођач ракета "АријенГруп предложио је СУСИЕ — акроним за Смарт Апер Стејџ фор Иноватив Експлорејшн (Smart Upper Stage for Innovative Exploration), који би једног дана могао да буде искоришћен за довођење пет астронаута у орбиту на ракети "Ааријан 6".

Убацивање људских свемирских летова у буџет ЕСА значило би око милијарду додатних евра сваке године, процењују званичници. Односно, сваки грађанин земаља чланица ЕСА плаћао би годишње два евра за слање астронаута у свемир.

Белгијски астронаут Френкк де Вин, који води Европски астронаутски центар у Келну, сматра да то није превише, ако се узму у обзир предности и мане.

"Треба ли да платимо директно комерцијалним провајдерима у САД?", упитао је Де Вин. "Можемо, наравно, али то су еври који директно подржавају америчку индустрију. Да ли је то нешто што Европа жели да уради?"