Свет
Миливојевић: Француска сматра да треба да буде главна сила у ЕУ
Каријерни дипломата Зоран Миливојевић каже да у Унији после бивше немачке канцеларке Ангеле Меркел влада криза лидерства, те да се види да ЕУ није глобални играч способан да сам заштити своје интересе
Каријерни дипломата Зоран Миливојевић изјавио је данас да је Француска значајно подигла своју спољно политичку активност и да сматра да треба да буде главна сила у Европској унији када је безбедност у питању.
Миливојевић је за Танјуг рекао и да у ЕУ после бивше немачке канцеларке Ангеле Меркел влада криза лидерства, те да се види да ЕУ није глобални играч способан да сам заштити своје интересе.
Што се тиче француског наступа на Савету безбедности УН, када је њен амбасадор одбацио захтев Русије да се води расправа о НАТО бомбардовању СРЈ, Миливојевић је Танјугу рекао да је кључни мотив тог наступа ангажовање против интереса Русије на глобалној сцени.
"То што се јуче десило у Савету безбедности, где је француски амбасадор наступио управо на линији француског ангажовања против интереса и против иницијатива Русије на глобалној сцени. То је кључни мотив и треба у наредном периоду рачунати и пред изборе, али и после тога, у зависности од резултата на једно ангажованије, наступање француске у функцији и државних, али и политичких интереса Француске. Да некако искористи тај контекст и да подигне утицај француске и француску позицију потврди као глобалну силу", рекао је Миливојевић.
Он сматра да Француску у овом тренутку мотивише борба против интереса Русије и покушају да се Руска Федерација ослаби, јер је она, како сматра, главни кривац што је Француска изгубила позицију у Африци.
"Ланац земаља, на челу са Нигером, Буркина Фасо, Малијем, Чадом и Централноафричком Републиком, сада је под утицајем Русије. И француска политика напросто сматра да треба утицај Русије сузбити, између осталог и активним деловањем везаним за сукоб у Украјини. И, имајући у виду и политику санкција, али и притисак на Русију, али и ангажман Европске уније везано за то. Све су то елементи којима се француска политика руководи", поручио је Миливојевић.
Он истиче да је Француска значајно подигла своју активност и да наступа и у сопственом националном интересу и делом, али и у име Европске уније.
"После изласка Велике Британије, Француска је остала најзначајнија војна сила у Европској унији, пошто је нуклеарна сила и стална чланица Савета безбедности. И пошто је сада тема безбедности у првом плану, француска политика сматра да она треба да води главну реч и да је она најпозванија у ЕУ да координира сва питања које се тичу безбедности у региону", објаснио је Миливојевић.
Он сматра да ће Француска покушати да ће искористи то што Немачка, која је несумњиви европски економски лидер, има проблема везаних за ту позицију и рецесију са којом се суочава.
Додао је да је, с друге стране, Француска користи прилику да се наметне и у персоналном смислу, и нагласио да ту мисли на председника Макрона, али и као држава у оквиру ЕУ.
"То су неки од стратешких циљева. Посебно тежиште има циљ да се ово све одрази пред изборе за Европски парламент, где Макрон има интерес да његова странка добро прође и да у том смислу потврди и оснажи своју позицију и као лидер, али и Француска као држава", поручио је Миливојевић.
На питање да ли су Макронове изјаве у последње време, а поготово она о слању француских војника у Украјину, претерано агресивне, Миливојевић је нагласио да је француски председник ту наишао на отпор ЕУ али и САД.
Како је рекао, Американцима у овом тренутку не одговара та врста ангажовања пошто немају интереса да, у овом тренутку, дође до сукоба Русије и НАТО.
"Сем тога, Американци имају једну врсту подозрења према Макрону, имајући у виду његово залагање за европске одбрамбене снаге. Америка неће дозволити да се формирају неке снаге и да питање безбедности и њену супремацију када је реч о томе испусти. И САД, али и НАТО као институција која је сад главни фактор кохезије, ако хоћете, и колективног Запада, али и колективних интереса, и када је реч о Европи у сукобу са Украјином, али и када је реч о глобалном контексту", рекао је Миливојевић.
На питање о кризи лидерства у ЕУ после Ангеле Меркел, дипломата одговара да она и даље траје, без обзира на Макрона, и да се то види из положаја ЕУ везаним са сукоб у Украјином, али и на Блиском Истоку.
"ЕУ не игра глобалну улогу, види се да није глобални играч и види се да су интереси Европе у другом плану у целој ситуацији, да је подређена политички Вашингтону и да је Европа практично нема у овом тренутку свој ни идентитет, ни ауторитет, ни као глобална сила, али ни као неко ко одлучујуће наступа кад је реч о сукобима у Украјини и на Блиском Истоку. А ради се о просторима од њеног непосредног интереса, јер је Украјина у Европи, а Блиски Исток је у суседству. И све од политике, економије, безбедности, све је директно везано за интересе Европе, међутим је Европа у свему томе нема своју реч. Један од разлога је криза лидерства у Европи и у ЕУ", закључио је Миливојевић.
