"Фигаро": Савремени свет је данас много опасније место него у доба од Хладног рата

За разлику од Совјетског Савеза, који је рачунао на научно доказиву победу комунизма, сада се Москва руководи својим стратешким могућностима, које ће користити уколико помоћу њих може да оствари своје циљеве, пише француски "Фигаро".

Током пола века Хладног рата, Русија и западне земље су се жестоко сукобљавале, али њихова конфронтација никада није ескалирала у отворени рат.

У време Хладног рата, није нуклеарно одвраћање било то што је омогућило стабилиност, већ је она почивала на комуникацији између лидера две силе, што је договорено одмах после Кубанске ракетне кризе.

Наш избор

Путинов Минхенски говор који Запад није желео да разуме

Потом је склопљен низ уговора о ограничењу нуклеарног наоружања. Хелсиншка конференција је 1975. коначно утврдила правила понашања у односима између Истока и Запада.

Међутим, ширење нуклеарног оружја данас више није под контролом. Већина нуклеарних споразума је, већином на иницијативу Вашингтона, отказана. Мировне конференције и њихова достигнућа остала су само део историје Хладног рата.

Западњаци све теже разумеју променљиве односе снага у свету

Током Хладног рата као и сада, Запад је користио инструменте утицаја, укључујући економију и наоружање како би показао привлачност свог развојног модела. Међутим, западне земље су обратиле мало пажње на догаћаје у Русији током 90-их и пропустиле су прилику да проуче шта се тамо заиста дешавало.

Стручњаци и данас имају различита тумачења Хладног рата. Према некима, реч је о геополитичком сукобу Вашингтона и Москве, према другим мишљењима о идеолошкој конфронтацији. По свој прилици, Хладни рат је био мешавина и једног и другог.

Ако говоримо о идеологији, онда су у извесном смислу либерализам и комунизам били браћа. Све до 60-их година прошлог века, западни политиколози су веровали да је за Русију комунизам пут који води ка модернизацији у складу са западним моделом.

Преговори Русије и НАТО-а: Како је Запад одбио сарадњу са Русијом и приморао је на почетак СВО

Комунистичка идеологија је била гаранција да ће се СССР за Запад понашати предвидљиво. Пошто је победа комунизма била научно "доказана", комунисти су се понашали опрезно. На пример, Стаљин је био изузетно опрезан вођа, а лидери који су дошли после њега су важне одлуке доносили колективно. Интервенције у Мађарској, Чехословачкој и Авганистану биле су предмет жестоких дебата у Политбироу. Садашња руска политика је много непредвидљивија за Запад.

Геополитички интереси Русије данас се протежу на Украјину и бившу Југославију, на црноморски регион, Придњестровље, балтичке државе и Калињинград, а Русија ће, тврди "Фигаро", искористити сваку прилику да их оствари.

С друге стране, Запад је више него икада посвећен либералном погледу на свет, а то је, такође, идеологија. Штавише, западњацима је све тешко да разумеју променљиве односе снага у свету и чињеницу да се "западне вредности" више не прихватају као универзалне, што обесхрабрује прагматизам и може довести до превеликог самопоуздања западних вођа.

Поређење украјинске кризе са полувековним Хладним ратом не охрабрује, пише "Фигаро". Закључци су, напротив, генерално негативни.