Вартоломеј би да мења одлуке Васељенског сабора: Предлаже да сви хришћани Васкрс славе истог датума

Васељенски патријарх Вартоломеј позвао је све хришћане да заједно, истог датума, прослављају Васкрс.

Патријарх је изразио наду да би договор о заједничком датуму могао бити постигнут већ следеће године, када ће Ускрс бити прослављен 20. априла, и по грегоријанском и по јулијанском календару.

Патријарх Кирил: Васељенска патријаршија постала је оруђе у борби против православља

"Молимо Господа да Ускршња прослава следеће године 20. априла на оба календара неће бити само случајна појава, већ пре почетак јединственог датума за његово поштовање и од стране источне и западне хришћанске цркве", поручио је Вартоломеј, преноси "Католик калчр".

Он је навео да је ова тежња посебно значајна, пошто се 2025. године обележава 1700. годишњица Првог васељенског сабора у Никеји, који је, између осталог, формулисао правила за одређивање датума Ускрса.

"Међу његовим кључним расправама било је питање успостављања заједничког временског оквира за ускршње свечаности. Оптимисти смо јер постоји добра воља обе стране. Јер, заиста, одвојено славити јединствени догађај једног Васкрсења јединога Господа је скандал!", поручио је васељенски патријарх.

Вартоломеј је већ раније рекао да ће договор о заједничком датуму Ускрса бити важна тема за припрему 1700. годишњице Никејског сабора.

Ускрс је ове године пао 31. марта по грегоријанском календару, а по јулијанском календару обележава се 5. маја.

Како се одређује кад се прославља Васкрс

Васкрс је најважнији и најстарији хришћански празник. То је покретни празник који не мења дан, али мења датум. Сваке године се слави недељом и од датума празновања Васкрса зависи и када ће почети Васкршњи пост, али и када се славе други празници: Цвети, Спасовдан, Духови... Најраније може да буде 4. априла/21. марта, а најкасније 8. маја/25. априла,  по новом/старом (јулијанском) календару.

Хришћани су Васкрс славили још од апостолских времена, али од самог почетка нејединствено: хришћани из јудејства су га славили са јеврејским празником Пасхе – 14. дана јеврејског месеца нисана, у било који дан седмице да је тај празник пао, а остали хришћани, који су били пореклом из грчко-римског света, у прву недељу после тог датума.

Да би сви хришћани славили Васкрс у исти дан, на Првом васељенском сабору 325. који је одржан у Никеји близу Цариграда, донета је одлука да сви хришћани славе Васкрс истога дана и то прве недеље после пуног месеца, после пролећне равнодневнице (еквиноцијума) и после јеврејског празника Пасхе.

У то време, у римском царству је био у употреби тзв. јулијански календар, иако га сабор изричито није помињао. За одређивање тачног датума Васкрса сваке године и обавештавање других цркава о томе, била је задужена Александријска патријаршија зато што је у Александрији постојала дуга астрономска и математичка традиција.

Васељенски патријарх позвао православне цркве да признају ПЦУ и подрже Украјинце

Убрзо, ради практичнијег обавештавања других цркава о датуму празновању Васкрса, настале су тзв. Пасхалне таблице по којима се унапред одређен датум празновања Васкрса на дужи период. Тај период се назива индикт(ион) и траје 532 године. Када се заврши један индикт, следи други индикт, па се опет понавља редослед празновања Васкрса по датумима индикта.

Иначе, прослављање овог јеврејског празника траје 7 дана и Јевреји га славе у спомен на излазак из египатског ропства и прелазак преко Црвеног мора. Васкрс се у богослужбеним песмама православне Цркве назива нова Пасха јер Васкрсење Христово представља пролазак или прелаз из смрти у живот. Због тога, на пример, Грци Васкрс називају Пасха.

Начелно, датум прославе Васкрса и данас се одређује према правилу Никејског сабора. Међутим, многобројне промене које су настале у историји, као што су: Велики раскол 1054.године, грегоријанска реформа календара у 16. веку и друге, довеле су до разлика у прорачунима између источне, Православне цркве са једне стране, и цркава на Западу (Римокатоличка, Протестантска, Англиканска) са друге стране, тако да се Васкрс не прославља истога датума, мада се и то понекад догађа.

Тако на пример, догађа се да, цркве на Западу понекад славе Васкрс пре или током празновања јеврејске Пасхе, што се у православној традицији сматра неприхватљивим.

Данас, све православне Цркве славе Васкрс истога датума, осим православне Цркве у Финској, која прославља Васкрс када и цркве на Западу.