Страсти на Блиском истоку се не смирују пуних 11 дана након израелског напада на ирански конзулат у Дамаску, у ком је погинуло 16 људи - укључујући високог официра иранске Револуционарне гарде Мохамеда Резу Захедија.
Званичници двеју земаља разменили су оштре речи, а читав регион делује ближе великој ескалацији и избијању ширег рата него у било ком тренутку од почетка рата у Гази пре нешто више од шест месеци.
Ирански врховни вођа ајатолах Али Хамнеј оштро је критиковао Израел током свог обраћања поводом рамазанског Бајрама: "Када нападају наш конзулат, као да су напали нашу територију. Злонамерни режим је погрешио и за то мора бити кажњен, и биће кажњен."
Израелски министар спољних послова Израел Кац убрзо је одговорио на Хамнејеву изјаву, наводећи да "ако Иран нападне са своје територије, Израел ће одговорити и напасти Иран". Министар одбране Јоав Галант имао је сличне коментаре, али није експлицитно поменуо Иран.
Хамнејева изјава је интерпретирана као најава директног иранског удара, уместо потенцијалног одговора преко проксија - највероватније либанског Хезболаха. Иран је до сада избегавао да се директно укључи у сукобе на Блиском истоку који су се распламсали након напада Хамаса на југ Израела 7. октобра прошле године.
Вашингтон диже тензије
У Вашингтону верују да је ирански напад на Израел "неминован", односно да није питање да ли ће до њега доћи већ када ће он бити спроведен, објавио је "Блумберг" позивајући се на неименоване изворе. Тај портал додаје и да се напади прецизним навођеним ракетама могу очекивати "у наредних неколико дана", као и да они неће нужно доћи са севера, одакле се очекују.
Вашингтон је, и поред недавних критика на рачун израелског руководства, недвосмислено подржао јеврејску државу, а председник Џозеф Бајден послао је јасну поруку када је рекао да је америчка подршка Израелу "гвоздена".
"Као што сам рекао премијеру Нетанјахуу, наша посвећеност безбедности Израела од претњи из Ирана и његових проксија је гвоздена. Дозволите ми да поновим, гвоздена - (учинићемо) све што можемо да заштитимо Израел", изјавио је он.
У исто време, катарска "Ал Џазира" је, позивајући се на извозе из америчке владе, објавила да ће САД "можда интервенисати" и помоћи Израелу у случају иранског напада, као и да је уз помоћ регионалних посредника већ започела дипломатска акција, којом се Иран позива на суздржаност.
Какав ће бити одговор Ирана?
Иран се сада налази пред тешким избором. С једне стране, власти у Техерану су актуелној кризи на Блиском истоку пришли крајње суздржано, избегавајући да се у њу директно укључе и доведу до ескалације насиља. Међутим, уколико одговор на израелску провокацију изостане, ирански престиж би могао да доживи значајан ударац.
Актуелна ситуација у одређеној мери подсећа на ону од пре нешто више од четири године, када је у америчком ракетном удару у Ираку убијен командат јединице Кудс и високи официр Револуционарне гарде Касим Сулејмани.
Ирански врховни вођа је и тад обећао освету, након чега је уследио ракетни напад на једну америчку војну базу у Ираку. Међутим, ирански удар је највероватније био координисан са америчком страном, пошто ниједан амерички војник није погинуо.
Таква сценарио данас изгледа мање вероватно, између осталог и зато што је напад у Дамаску спровео Израел, а не САД, али се не може потпуно отписати. Једна од опција која се наводно разматра је напад на израелске положаје на окупираној Голаснкој висоравни, што би могло да буде својеврсно "компромисно решење". Потенцијална мета могла би да буду и израелска дипломатска представништва.
Иран је на недавни израелски напад у Сирији одговорио контраударом на наводни израелски шпијунски центар у Ирачком Курдистану. Међутим, одговор на најновију провокацију морао би да буде оштрији од тога.
С обзиром да су у Техерану делимично окривили и САД за напад у Дамаску, још један могући одговор био би напад проиранских група на америчке војне базе у Ираку и Сирији, налик на оне од пре неколико месеци.
Изјаве америчких званичника такође компликују рачуницу, с обзиром да су Американци (макар реторички) стали иза ратоборног Нетанјахуа - који подизање тензија у региону и потенцијално ширење сукоба види као једину шансу за сопствени политички останак.
Да ли су Американци заиста спремни да уђу у још један рат на Блиском истоку због једне израелске провокације - тешко је проценити, али ће Техеран и ту опцију морати да узме у обзир.
Иран до сада није вршио директне ударе на израелску територију, ограничавајући се на америчке базе у Ираку и Сирији, као и наводне израелске шпијунске центре широм Блиског истока. С друге стране, Израел највероватније стоји иза ликвидација шесторице иранских научника који су радили на нуклеарном програму те државе.